Termički most (toplotni most-hladan most)

Toplotni most nastaje kada je izolacija, iz nekog razloga, prekinuta  materijalom koji je loš izolator. Toplota uvek ide najlakšim putem od toplijeg ka hladnijem mestu, tako da okolna izolacija ima malo uticaja u tom delu. Postojanje toplotnog mosta ili kako se još naziva hladnog mosta može da izazove značajno smanjenje temperature u tom delu objekta i pojavu kondenzacije i buđi, kao i značajan gubitak toplote.

IZOLACIJA IZNUTRA

Tipičan primer toplotnog mosta je kada je izolacija postavljena sa unutrašnje strane objekta. Betonska ploča koja se oslanja na zid nije izolovana i kao takva u zimskom periodu predstavlja hladan most, hladeći pod u prostriji. Posledice toga su gubitak energije i neprijatno hladan pod i zid u tom delu prostorije. Takođe može da dođe do pojave kondenzacije.

 

Toplotni-most-izolacija-iznutra

U ovom slučaju zid sa svojom termalnom masom nema nikakav uticaj na mikro klimu u objektu jer je odvojem toplotnom izolacijom, što je još jedan nedostatak ovakvog načina izolacije. Pri tom je i sam zid izložen temperaturnim promenama.

BETONSKA TERASA KAO TERMIČKI MOST

Drugi tipičan primer je betonska terasa koja sa betonskom pločom u prostoriji čini jednu celinu.

Toplotni-most-terasa1

 

Nakon postavljanja izolacije na zidove sa spoljne strane, terasa predstavlja toplotni most koji provodi toplotu hladeći i pod u prostoriji i zid koji preseca. Kao i u prethodnom primeru posledica  je gubitak energije i hladan pod i zid u prostoriji na kojima može da dođe do pojave kondenzacije. Ako je posao već završen, odnosno u pitanju je adaptacija već sagrađenog objekta onda je jednostavno neophodno obložiti čitavu terasu  izolacionim materijalom, uz sve ostale propratne elemente koji idu nakon izolacije kako bi se ona zaštitila. Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem, pri samom izlivanju ploče se ugrađuju izolacioni elemetni u ravni sa zidom koji imaju potrebnu čvrstinu i u značajnoj meri sprečavaju prolazak toplote.

 

SPOJ TEMELJA, ZIDA I PODA

Još jedan zanimljiv primer toplotnog mosta je prikazan na sledećoj slici.  Spoj zida i temelja ili poda i temelja je najčeše toplotni most koji se u većini slučajeva ne može u potpunosti otkloniti, ali se njegov uticaj može ublažiti. Često se dešava da i nakon postavljanja izolacije na zid i u pod ipak dolazi do kondenzacije u donjem delu zida, jer je zid i dalje hladan. Naravno, kondenzacija nije obavezna pojava, ali toplotni gubici ipak postoje u tom delu.

Toplotni-most-temelj

 

Postoji nekoliko načina  da se efekti ovog hladnog mosta ublaže, jedan o njih je da se sa spoljne strane izoluje temelj. Ako je moguće, dobro je sa izolacionim materijalom potpuno izolovati temelj, do najniže tačke u zemlji. Ovo je jedino prihvatljivo rešenje kada je objekat već završen i nema podrum ispod, nego je unutrašnja ploča na zemlji. Naredna slika ilustruje ovaj primer.

Toplotni-most-temelj-eliminisano

 

Ukoliko potoji podrum ispod kuće, koji se ne greje, onda je još bolje da se temelj izoluje i sa unutrašnje strane. Plafonska ploča u prodrumu, preko koje je postavljena toplotna izolacija i košuljica u prostoriji takođe može da predstavlja termički most. Ona je oslonjena na temelj i u indirektnoj je vezi sa zidim. Zbog toga je u slučaju podruma koji se ne greje neophodno izolovati i njegov plafon. Cilj je, dakle, da se što više produži put toploti kroz materijale koji imaju relativno veliku toplotnu provodnost, odnosno malu toplotnu otopornost, u ovom slučaju beton.

Toplotni-most-temelj-eliminisano-1

 

Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem kojima se u velikoj meri, pa čak i potpuno može eliminisati toplotni most između temelja, zida i poda. Jedno rešenje primenljivo je kod takozvanih lakih konstrukcija, kao što su montažne kuće. To su kalupi od izolacionog materijala koji obavijaju temelj  koji nosi osnovnu konstrukciju kuće. Napravljeni su od veoma gustog ekspandiranog poslistirena (EPS) koji može da izdrži veliko opterećenje.

termicki-most-temelj-laka-konstrukcija

Sa spoljne strane se najčešće lije još jedan temelj koji služi za obziđivanje. On je fizički odvojen od unutrašnjeg temelja izolacionim materijalom.

Kada je reč o konstrukcijama od čvrstog materijala (blokovi i cigla), postoji jedno rešenje kojim se može u velikom procentu ublažiti uticaj toplotnog mosta. Na tržištu postoji nekoliko proizvoda različitih proizvođača koji se jednim imenom mogu nazvati POROZNI TERMOIZOLACIONI BLOK ili kao što ih neki nazivaju TERMOBLOK. Tu spadaju YTONG i WIENERBERGER POROTHERM. Oni mogu da posluže kao veza između zida i temelja, koja ima ulogu termoprekida.

termicki-most-temelj-zid-cvrst-materijal

Posebna pažnja se mora obratiti na zaštitu ovih blokova od vlage, u prvom redu se misli na kapilarno dejstvo preko temelja.

TAVANSKI NADZIDAK I ZABAT

Čest slučaj toplotnog mosta se može videti i na tavanu koji se ne greje.  Postavljena je toplotna izolacija sa spoljne strane objekta, izolovana tavnska ploča, međutim zabat ili nadzidak predstavljaju hladan most.

TOPLOTNI-MOST-TAVAN1

Kako bi ublažili efekat ovog hladnog mosta neophodno je izolovati nadzidak i zabat sa unutrašnje strane. Najbolje bi bilo izolovati čitavu untrašnju površinu ova dva zida, ali ako se izoluje i do visine od 1m, značajno će se umanjiti efekat hladnog mosta.

ELIMINISAN-TOPLOTNI-MOST-TAVAN

 

PARCIJALNA IZOLACIJA

Česta greška u poslednje vreme je i parcijalna izolacija određenih delova objekta. Najtipičniji primer je stambeni objekat sa više stambenih jedinica, gde određeni stanari postave toplotnu izolaciju na deo spoljnog zida koji pripada samo njihovom stanu.

TOPLOTNI-MOST-PARCIJALNA-IZOLACIJA

Ovaj prizor je sve češća pojava kod nas

Parcijalna-izolacija-zida

 

TAVANSKI OTVOR

Otvor koji je predviđen za odlazak na tavan takođe može da predstavlja termički most, odnosno da utiče na povećanje toplotnih gubitaka. Često je zatvoren poklopcem ako je u pitanju tavan koji se retko koristi ili ima vrata sa rasklopivim merdevinama, u slučaju da  je tavan češće u upotrebi. Na narednim slikama prikazano je nekoliko primera pojave termičkog most i kako se može rešiti.

Na tavanskoj ploči se nalazi termoizolacija i betonska košuljica preko nje. Bilo da su vrata sa gornje ili sa donje strane, ako nemaju termoizolacione karakteristike ona isto predstavljaju hladan most. Okvir na koja su ona fiksirana takođe predstavlja termički most.

termicki-most-tavanski-otvor-na-gore

termicki-most-tavanski-otvor-na-dole

Kada su vrata zatvorena ne sme da postoji prekid u izolaciji, a druga veoma bitna činjenica je da ne sme da postoji strujanje vazduha. Dakle, čime god da zatvorimo otvor mora savršeno da dihtuje. Kako to u principu treba da izgleda može se videti na slikama koje slede.

termicki-most-tavanski-otvor-na-gore-eliminisan2

termicki-most-tavanski-otvor-na-dole-eliminisan

Postoji mnogo prizvoda na tržištu kojima se rešava ovaj problem, od tavanskih vrata sa merdevinama koje imaju deklarisanu vrednost toplotne porovodljivosti i gumu koja zaptiva kada su vrata zatvorena do raznih poklopaca od tvrdog ili mekog materijala koji takođe hermetički zatvaraju otvor i imaju termoizolacione karakterisitke. Međutim, često ovi proizvodi nisu dostupni, što zbog cene, što zbog nedovoljne informisanosti, te su ljudi prinuđeni da se dovijaju i snalaze na razne načine.

Naredni primer prikazuje kako je ovaj problem rešen u jednoj kuću u Novom Sadu. Tavanska ploča je izolovana sa 15cm stiropora (3x5cm). Prvih 5cm je zalepljeno za tavansku ploču građevinskim lepilom a zatim je ostatak od 10cm poređan preko. Poređani su tako što su ploče malo smaknute kako ne bi bilo strujanja vazduha. Pošto se tavan retko koristi nije stavljana betonska košuljica, samo su poređane daske. Daske su dovoljno čvrste i teret se rasporedjuje po stiroporu tako da se ne oštećuje.

Prvobitna tavanska vrata su bila od iverice koja se vremenom izvila i vrata nisu bila ravna nego su na sredini imala trbuh. To je za posledicu imalo ogroman otvor kuda se gubila toplota i bilo je praktično nemoguće zatvoriti ga. Problem sa starim vratima je bio i što su šrafovi kojima su merdevine i šarke bile pričvršćene za njih prolazili kroz ivericu. Kao što znamo metal odlično provodi toplotu, te se javljala kondenzacija na šrafovima sa unutrašnje strane objekta, što je dodatno uticalo na ivericu. Ova vrata su zamenjena novim vratima sa rasklopivim meredevinama koja imaju deklarisanu toplotnu provodnost od 1,22 W/m2K. Kao što možete da vidite, šrafovi ne prolaze kroz poklopac vrata, čime je elinisan toplotni most.

tavanska-vrata

 

tavanska-vrata-merdevine

Sa gornje strane su napravljeni štok od drveta i vrata od panela. U štok je dodata zaptivna guma koja je uvučena u za to predviđen kanal.

admin Author

Comments

    lemimile

    (September 13, 2015 - 5:41 am)

    Dobar dan ,izolacija stirodurom temelja,prizemna je kuća i nemam podrum ispodkuća je građena 1982.god,zid je čista cigla debljine 37.cm,iznad površine zemlje zid kreće na nekih 30.cm a u zemlji je još 50.cm ruski sistem ,kuću sam izolovao stiroporom 5cm,u prostorijama imam svuda stirodur na ploči(pa foliju pa laminat) imam radijatorsko grejanje svuda ,kuća je 14m sa 7m,pojavio se buđ u predelima unutrašnjih ćoškova na donjim stranama to svake godine u oko oktobra novembra,ja uduvam nešto protiv plesni i prođe,e sad stavio sam stirodur 3.cm to jest nalepio na temelj ali skroz do kraja temelja i dovukao ga do stiropora,a uz novu izolaciju temelja izlio betonsku,da li je bilo potrebno zalepiti bitumen sa kondorom na temelj ili ne,inače sve ovo sam uradio do jednog dela kuće a tu mi nestala buđ a tamo di sam stao sa izolacijom imam bud u tom delu sobe,pvc stolariju sam postavio svuda vrata prozori,da li je ovo ok

      admin

      (September 14, 2015 - 11:49 am)

      Poštovani,

      rešenje vašeg problema je svakako izolacija temelja, odnosno spajanje te izolacije sa izolacijom zida, kako bi ste eliminisali termički most. To ste i uradili na jednom delu temelja, kako ste i sami rekli. Dobro bi bilo pre postavljanja stirodura premazati temelj hidroizolacijom na bazi bitumena, a nakon toga zalepiti stirodur. Postoji lepak i za to. Sa spoljne strane bi trebalo zaštiti izolaciju, obično se postavlja rebrasta membrana i nasipa šljunak u koji se u donjem delu postavlja perforirana cev a sve u funkciji drenaže. Deo koji se nalazi iznad zemlje štite isto kao i kod klasične “DEMIT” fasade (lepak, mrežica i neki završni sloj).

      s poštovanjem

        lemimile

        (September 14, 2015 - 7:42 pm)

        hvala na savetu nadam se da mi neće smetati što nisam prethodni deo temelja premazao bitulitom nije skupo,e sada pitanje je da li je dalje na temelj to jest da li je dovoljno temelj premazati bitulitom i da li lepak za stiropor jub žuti profesional može da se lepi na taj premaz ili mora ići i kondor nigde nisam pronašao odgovor još mi nije kasno jer tek sam iskopao oko kuće zemlju i utoku su radovi ,da to sam i uradio na spoljnoj strani izlocije sa stirodurom navukao mrežicu lepak dve ruke

          admin

          (September 21, 2015 - 6:43 am)

          Poštovani,

          što se tiče lepljenja stiropora(stirodura) na temelj koji je premazan supstancom na bazi bitumena, najbolje je konsultovati proizvođača lepka koji odaberete.

          s poštovanjem

    Deki

    (December 5, 2015 - 3:26 pm)

    Pozdrav!
    Molim za savet. Prošle godine smo se uselili u kuću koji smo kupili 2012 god. Fasada kuće već je bio izoliran sa 5cm stiroporom plus radi se o sendvič zidu (4cm stiropor). Ne znam zašto su se odlučili za sendvič plus fasadnu izolaciju niti se razumem u ove stvari. Izolacija kuće je odlična međutim u jednoj sobi gde ne prolazi cev radijatora imamo problem. Radi se o spoljašnjem zidu, gde se unutra na laminat podu i zidu do 15 cm pojavljuje kondenzacija i buđ. Želim da napomenem da nam je regal kod tog zida, međutim isti smo pomerili bar 15 cm od zida, ali još se uvek javlja ta kondenzacija. Vlažnost vazduha u sobi je između 55-60% a temperature je oko 21 stepeni, i svaki dan provetravamo dva puta po 5 minuta.
    Po meni, mada nisam siguran, problem je to što cokla nije izolovana, već je na betonski temelj bivši vlasnik nalepio lomljeni kamen od 2 ili 3 cm bez ikakve izolacije.
    Ukoliko je ovo problem, moje pitanje je da li da sledeće godine skidamo lomljeni kamen sa cokle i tako da postavimo stirodur kao termoizolaciju ili da izravnimo postojeći (cementnim malterom ) i da na to da se postavi stirodur?

    Hvala vam unapred!

      admin

      (December 7, 2015 - 8:54 am)

      Poštovani,

      izolacija temelja bi trebala da reši problem. Na vama je da odlučite kako ćete to uraditi, da li skidanjem kamena pa izolacijom ili lepljenjem preko kamena.

      s poštovanjem

    Akeksandar Stajic

    (October 10, 2016 - 6:08 pm)

    Pozdrav,

    sve čestitke za članak – izuzetno napisan. Imam nekoliko pitanja. Prvo koja je debljina stiropora optimalna za naše podnevlje za demit fasadu (zidovi kuće su od pune cigle)?

    Drugo pitanje je u vezi parcijalne izolacije – živim na prizemlju dok sprat kuće nije moj. Naveli ste i ilustrovali koji je problem sa hladnim mostom. Da li je moguće da se eliminiše problem hladnog mosta kod parcijalne izolacije PRODUŽENJEM demit fasade i na prvi sprat npr. u duzini od 50 cm ili je jedino rešenje kompletna izolacija prizemnja i prvog sprata u kompletu?

    Ukoliko je parcijalna izolacija nemoguća, da li je moguća unutrašnja izolacija i koju bi debljinu stiropora preporucili

      admin

      (November 16, 2016 - 9:26 pm)

      Poštovani,

      što se tiče debljine stiropora optimalno bi bilo za tu debljinu zida 8-10cm izolacije.

      Kada je u pitanju parcijalna izolacija, ako baš mora, onda bi bilo dobro da proširite površinu minimalno 50cm , kako bi ste ublažili efekat hladnog mosta. Uz to, pošto kažete da ste u prizemlju, jako je bitno da izolaciju zaštite od vlage, dakle bilo bi dobro da se sa gornje strane postavi opšivka. TIme bi ste osigurali da između izolacije i zida ne prodre voda, jer ona može da napravi dosta problema.

      s poštovanjem

    Bojan

    (October 17, 2016 - 8:29 am)

    Pozdrav,

    Potreban mi je savet, da li je moguće nekako izolovati spoljno stepenište zbog kojeg mi se čini da su pločice u hodniku užasno hladne (hladni most, pa da prenose). Jer iste takve u hodniku na spratu nisu baš toliko hladne. Da li bi išta pomogao stirodur, estrih, pa pločice jer su stepenice na zemlji?

    Hvala!
    Bojan

      admin

      (November 16, 2016 - 9:44 pm)

      Poštovani,

      ako su stepenice na zemlji sigurano da su hladnije od onih na spratu. Ne mogu vam sa sigurnošću reći da li bi izolacija pomogla, jer nemam kompletnu sliku situacije.

      s poštovanjem

    Goran

    (February 11, 2017 - 2:54 pm)

    Poštovani,

    Kuća je izolovana sa 10 cm stiropora po spoljnim zidovima, a tavanska ploča 5 cm stiropora i 5 cm glazure. Problem predstavlja to potkrovlje, jer na njega vodi stepenište, isto kao i prema spratu kuce.
    Faktički, ostaje otvoren veliki prostor, tj. sa hodnika na spratu prema tavanu vode stepenice koje su fizički od hodnika odvojene samo vratima. Na koji način je moguće izolovati taj prostor?
    Unapred hvala!

    Tapetar

    (June 8, 2017 - 11:06 pm)

    Postovani da li mozete da mi preporucite neke strucne majstore izvodjace za saniranje budji i kondenzacije u stanu stambene zgrade Beograd. Predpostavljam da je losa izolacija i hladni mostovi jer se javlja u donjem delu i coskovima a kasnije i po gornjem delu stana. Puno bi mi znacilo da budu strucni i iskusni u tom polju da otkriju pravi razlog i saniraju to pritom ne mislim na bilo kakve premaze po zidovima vec fizicko uklanjanje problema ako je to uopste moguce. Puno Hvala i mozete i na mail da mi posaljete kontakte.

    Biljana

    (June 10, 2017 - 6:32 pm)

    Poštovani,
    Interesuje me pošto imam kuću na sprat i sa spoljne strane su stepenice do zida za sprat. Treba da radim fasadu i stepenice betonske će biti hladan most. Kako da ih izolujemo, kao i pošto terasa već postoji sakojim sredstvom da izolujemo.
    Unapred hvala,
    Biljana

      admin

      (June 13, 2017 - 10:07 am)

      Poštovana,

      Ako su stepenice fizički spojene sa spoljnim zidom, jedino rešenje je da i njih izolujete, što može biti zaista nezgodno. Ako nisu spojene, možda biste mogli prostor između njih i zida da popunite sa penastim lepkom za stiropor koji se koristi i za popunjavanje rupa u stiroporu ( nesto poput pur pene) .
      Kad je terasa u pitanju ako želite da se rešite hladnog mosta, jedino rešenje je izolacija. Predpostavljam da se terasa koristi , te se izolacija mora zaštititi (najčešće košuljica i pločice) . Za gornju stranu terase preporuka je postavljanje tvrdog izolacionog materijala (stirodur, tvrda kamena vuna) .

      s poštovanjem

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *