Postavljanje termoizolacije

November 7, 2012 by: admin

Pre početka postavljanja termo izolacije neophodno je da se upoznate sa određenim činjenicama koje su bitne kako bi izolacioni materijal bio adekvatno postavljen.

Prva, izuzetno bitna činjenica je da vlaga negativno utiče na izolaciona svojstva materijala. Kao što znate voda je odličan provodnik toplote, stoga ako dospe u izolacioni  materijal karakteristike će mu značajno oslabiti. To je posebno izraženo kod mekih izolacionih materijala, kao što je mineralna  vuna. Stiropor takođe nije u potpunosti otporan na vodu. Najbolje karakteristike što se tiče vodootpornosti ima STIRODUR, te se iz tog razloga najviše i koristi za izolaciju temelja i ravnih krovova.

Kod postavlja izolacionog materijala po principu sendvič zida. Sa unutrašnje strane (između unutrašnjeg zida i izolacionog materijala) neophodno je postaviti parnu branu kako vlaga (vodena para)  iz unutrašnjosti objekta nebi dospela u izolacioni materijal. Spoljni zid mora biti odmaknut od izolacionog materijala  nekoliko cm, kako bi u slučaju prodora vlage kroz njega mogao da se suši, a da pri tom vlaga ne dođe u kontakt sa izolacionim materijalom.

sendvic-zid

 

Isti je slučaj i kada se krov izoluje sa unutrašnje strane, pre nego što se izolacija pokrije gipsanim pločama (što je najčešći slučaj), postavlja se parna brana.

izolacija-krova

 

Zašto je parna brana bitna? Topao vazduh može da zadrži više vodene pare nego hladan. Kada vazduhu temperatura opada, deo vodene pare prelazi iz gasovitog u tečno stanje, koristi se još i izraz kondenzuje. U zimskom periodu temperatura unutar izolacionog materijala opada od unutrašnje ka spoljnoj strani. Kada ne bi bilo parne brane vodena para bi se pri prolasku kroz izolacioni matereijal kondenzovala unutar njega, i narušila mu izolaciona svojstva. Došlo bi do pojave buđi, odnosno gljivica jer je vlažna sredina idealna za razvoj istih. Njihovo prisustvo može da bude veoma štetno po zdravlje ljudi. Kada su temperature mogo ispod nule, kondenzovana vlaga bi mogla da pređe u čvrsto stanje, da se zaledi, i da fizički ošteti materijal. Sigurno ste se sreli sa pričama tipa :” Ovaj ili onaj izolacioni materijal nije dobar zato što se raspada, buđavi ili jednostvno usahne, nestane….”.  Nijedan materijal za toplotnu izolaciju nije loš ako se pravilno postavi, tj. ako mu se obezbede odgovarajući uslovi.

Kod toplotne izolacije već sagrađenih objekata, izolacioni materijal se najčešće postavlja na spoljnu stranu zida i to je tzv. DEMIT fasada. U ovom slučaju spoljni završni sloj  u kombinaciji sa građevinskim lepkom i mrežicom štiti izolacioni meterijal od klimatskih uticaja (najviše od prodora vlage i mraza).

DEMIT

Najčešće se za ovaj način izolacije upotrabljva stiropor. Prikazaćemo nekoliko primera šta se događa sa stiroporom kada je izložen klimatskim uticajima. Nakon samo jedne oštrije zime, nezaštićen stiropor će izgledati ovako.

stiropor-ostecenje

Površinski sloj je toliko oštećen, pored toga što je promenjena boja, vidi se da se blagim povlačenjem prsta preko njega jednostavno rasprši u prašinu. Vremenom će se stiropor sve više degradirati i postajati sve tanji.

stiropor-ostecenje-prst

Koliko je spoljni sloj mekan i koliko je prašina sitna možete videti na narednoj slici. Blagim pritiskom možete ostaviti otisak prsta.

stiropor-ostecenje-otisak

Druga, jako bitna stvar je da ne sme da postoji prekid u izolaciji ili da su prekidi   minimalni, dakle potrebno je da obavija objekat u celosti. Prekidi u izolaciji , tzv. TOPLOTNI MOSTOVI (hladni mostovi), značajno umanjuju ukupan efekat izolacije. Daleko od toga da u tom slučaju  izolacija nema nikakvog efekta ali je ukupan učinak značajno umanjen. Pošto se izolacija uglavnom postavljavlja iz delova (stiropor, mineralna vuna, trska…) treba voditi računa da delovi budu što bolje spojeni, odnosno priljubljeni jedan uz drugi i da se ne mogu pomerati.

Česta greška kod sendvič zida je  slaganje izolacionih ploča jedne na drugu u toku zidanja, bez pričvršćivanja za zid.

sendvic-bez-pb-nepricvrsceno

 

Na narednoj slici je prikazan ispravan način postavljanja

 

sendvic-zid-tiple

 

Najčešći način postavljanja izlacije kod nas je sa spoljne strane , tzv. DEMIT. Razlog za to je adaptacija već sagrađenih objekata pa je najpraktičnije postavljanje izolacionog materijala spolja. Uglavnom je u tom slučaju izolacioni materijal STIROPOR, a često se koristi i KAMENA VUNA ili TRSKA.

Kod DEMIT fasade je vrlo bitno i kako je izolacioni materijal pričvršćen za zid. Kada je u pitanju stiropor, on se lepi građevinskim lepokom na cementnoj osnovi. Neophodno je da su izolacione ploče u potpunosti premazane lepkom ili da je lepak nanet po obodu ploče bez prekida i na nekoliko mesta u središnjem delu.

lepak-na-stiropor

 

Zašto je to bitno? Ukoliko to ne bi bio slučaj, spoljašnji (hladan) vazduh bi mogao da prodre između stiropora i zida, što bi dovelo da toga da  izolacioni materijal ima vrlo malo efekta, zid bi opet bio hladan.

 

lepak-na-stiropor-tackasto

 

Još jedna vrlo bitna činjenica vezana za DEMIT fasadu je da spoljni završni sloj često puca na uglovima oko prozora, što opet za sobom povlači probleme sa vlaženjem izolacionog materijala. Do pucanja dolazi zato što u tom delu usled varijacija temperature imamo skupljanje i širenje mterijala po dve ose. Ovaj problem se rešava postavljanjem  mrežice dijagonalno na svaki ugao.

demit-uglovi-prozora

Comments

133 Responses to “Postavljanje termoizolacije”
  1. gordana says:

    zanimame da li imate nesto za izolaciju stare vodjvodjanske kuce ali SA UNUTRASNJE STRANE posto se vlaga pojavljuje odozdo pa na gore , unapred hvaa

    • admin says:

      Poštovana Gordana,

      Sudeći po onome što ste opisali, tj. da je u pitanju stara vojvođanska kuća, postoji velika verovatnoća da je u pitanju vlaga koja u zid prodire iz zemlje. Naime, u vreme kada je građena nije postavljana nikavka hidroizolacija za prekid prodiranja vlage preko temelja u zid, u tom slučaju termoizolacija sa unuterašnje strane ne bi bila dobro rešenje, čak bi napravila i problem.
      Naravno da je moguće da je vlaga nastala kondenzacijom vodene pare iz prostorije. U tom slučaju bi bilo mnogo bolje da se postavi termoizolacija spolja, na temelj i na zid, opet bi trebalo izbegavati postavljanje termoizolacije sa unutrašnje strane.
      Svakako bi prvo trebalo utvrditi odakle vlaga potiče.

      s poštovanjem

      • pera says:

        Spremam se za izvodjenje sendvic zida na kuci.Imam blok i ciglu.Zanima me sta je najbolja konbinacija(po vama) da stavim za termoizolaciju(kamenu vunu,mineralnu vunu,stiropor,stirodur….) i koju debljinu i dali mi terba parna brana.
        Unapred hvala.

        • admin says:

          Poštovani,

          kada je u pitanju sendvič zid, možete staviti bilo koji od pomenutih materijala. Da li je potrebna parna brana ili ne zavisi od mnogo faktora ( material od koga je spoljni i unutrašnji zid, izolacioni material, klimatsko podneblje……). Pročitajte deo o sendvič zidu, mislim da je način postavljanja sasvim lepo objašnjen.

          s poštovanjem

    • pera says:

      Gordana,ako vam treba resenje za sanaciju kapilarne vlage,postoji fantastican sistem nemacke firme KOSTER.Javite se firmi Best Invest u Zemunu,koja je zastupnik Kostera i problem je resen.Ja imam fantasticna iskustva snjima.Pozdrav

  2. Pecanac says:

    Postovanje hteo bih da vas zamolim za pomoc.Vec 10 godina radim demit fasade nikada mi se nije desilo da naidjem na problem da fasada ispuca tj.da se odvoji od zida skoro sam radio jednu kucu iznutra komplet plafone sam oblozio stiroporom 5cm/n5 zati lepak mreza podloga i fasada,sto se tice plafona sve je ok al st se tice zidova u svakoj sobi su se pojavile pukotine i fasada je sva kao potkorustena i opada ako se malo jace udari.u jednoj sobici sam skinuo kompletnu fasadu koja je bila navucena na zid i odradio ponovo al se ponovo pojavio isti problem.Dali sam ja u necemu napravio gresku?? ili je do materijala molio bih za savet strucnjaka!!!!!

    • admin says:

      Poštovani,

      Kada govorimo o fasadi podrazumevamo da je to spoljna strana objekta. Vi ste postavljali termoizolaciju na unutrašnjoj strani, to ne možemo nazvati DEMIT fasadom. Ono što ste opisali kao problem može da bude prouzrokovano uticajem više faktora. Može biti kao što ste vi spomenuli da je loš materijal, mada mislim da je to malo verovatno. Ako je već postavljen izolacioni materijal sa unutrašnje strane objekta generalno je bolje da bude zaštićen nečim drugim a ne mrežicom, lepkom i završnim slojem, preporučio bih gipsane ploče ili tome slično. Razlog zbog koga puca lepak sa unutrašnje strane može biti taj što spoljni zid trpi velike temperaturne promene jer nije izolovan sa spoljne strane, dakle leti se zid jako zagreva, a zimi jako hladi, te se samim tim skuplja i širi, tj. u žargonu rečeno “RADI”. Druga stvar je što postavljanjem izolacionog materijala sa unutrašnje strane imamo pojavu hladnih (termičkih) mostova, što opet utiče na različito skupljanje i širenje određenih delova konstrukcije objekta a uz to i različite (niže) temperature u tim delovima što može da dovede do pojave kondenzacije. Ono što još može da bude problem je pojava kondenzacije unutar skolpa zida u određenoj tački, što može da dovede, kada je jaka zima, do smrzavalja, a ovo kao posledicu da ima pucanje lepka koji je sa unutrašnje strane.

      s poštovanje

      • Izolacija temelja says:

        Zahvaljujem Vam se na odgovoru.
        Mi smo vec razmestili namestaj malo drugacije i problem nam je delimicno resen. Ostalo nam je kao krajnje resenje da izolujemo temelj, sto i nameravamo u toku leta.
        Imate li predlog kako je najbolje da to uradiomo?
        Koju debljinu stirodura da postavimo i kako uraditi hidroiz\olaciju.?
        Da li treba da stirodur da tiplamo za temelj?
        Takodje ako cemo otkopavati temelj, do koje dubine bisnmo trebali da idemo?
        Sta je Vas predlog za hidro izolaciju?
        Kako na uradimo zavrsnu obradu? Da li da lepimop preko stirodura neki ukrasni stiropor ili lamen ili je to svejedno pa da sami biramo?
        Unapred Vam se zahvaljujemo na odgovoru i pomoci.
        Svaki savet nam je dobrodosao da ne bismo posao morali raditi jos jedom.

        • admin says:

          Poštovani,

          kod izolacije temelja postoje mnoge stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju. Stirodur bi u svakom slučaju trebalo da bude izbor. Međutim kada se postavlja ispod nivoa zemlje treba voditi računa o vlazi koja može da predstavlja problem. Ne preporučuje se lepljenje građevinskim lepkom na cementnoj osnovi jer vlaga može kapilarnim dejstvom da dospe iza stirodura i napravi probleme, kako tu tako i višlje u zidu. Neophodno je da se hidroizolacijom izoluje deo temelja koji će biti prekriven stirodurom i da ta hidroizolacija bude spojena sa horizontalnom hidroizolacijom koja koja je na spoju temelja i zida. Postoji mnogo proizvoda kojima se to može uraditi, na svakoj građari bi to trebali da imaju. Za hidroizolaciju su to različiti premazi na bazi Bitumena na koje se kasnije zagrevanjem lepi kondor i tome slično. Tek nakon toga se postavlja storodur koji bi trebalo zalepiti lepkom koji je kompatibilan sa hidroizolacijom.
          Da ne bih previše pisao, jer slika govori više od hiljadu reči, možete na linku koji se nalazi u nastavku videti kako je to urađeno na jednom stambenom objektu.
          U slučaju da imate još nekih nedoumica slobodno pitajte.

          http://www.podsvojostreho.net/vsebina/spletniki/vincent/drenaza-hise/4837

          s poštovanjem

  3. Termo izolacija temelja says:

    Postovani, na prizemnoj kuci izgradjenoj 2004. godine uradjena je termo izolacija. Juca je zidnan ciglom (supljom) 38cm, a vezivni amterijal je blato i krec. U kuci je postavljeno radijatorsko centralno grejanje i cevi su ispod parketa. Ispod parketa ej postavljena termicka izolacija sa stiroporom debljine 5cm/ 21g, Na ploci je takodje postavljen stiropor 5cm/21grm i preko njega iylivena kosuljica. Prosle godine ja oko kuce zalepljen stirpopo debljine 8cm/17g i uradjena je DEMIt fasada. Ove zime se pored spoljnih zidova pojavljuje kondez i budj u visini do 10cm od poda.Posebno na mestima gde je namestaj blize zidu – deciji kreveti sa fiokom i komoda za televizor. Temelj na kuci koji je spolja visok 60cm nije zatvoren. Za stiropor je postavljena aluminijumska lajnsa pocetna, ali negde ide malo iznad izolacije kuce, negde je tacno na izolaciji odstupanje je oko 5-6mm. Pretpostavljamo da je budj i kndenz izazvao toplotni most solja. Vereovatno bismo trebali da zatvrimo temelj, ali nas interesuje kao to da resimo i kada je to najbolje da uradimo. Razmisljali smo da pored tih zidova (spoljasnjih) provucemo u sobi bakarnu cev koju bismo spojili sa radijatorima da greje te delove zida i poda. Sta nam vi predlazete? Koji materijal da koristimo za izolaciju temelja?

    • admin says:

      Poštovani,

      slažem se Vašom konstatacijom da postoji temički most u tom delu i zbog toga je zid tu hladniji. Posledica toga je da vazduh iz prostorije u kontaktu sa hladnim zidom menja temperaturu (opada mu temperatura) i zbog toga mora da otpusti deo vlage koja se kondenzuje na površini zida. Vlažna sredina je pogodna za razvoj buđi. Ne bih savetovao postavljanje cevi koja bi bila spojena na sistem za grejanje, jer je to samo maskiranje problema i ne možete biti sigurni da ćete ga tako rešiti. Viđao sam dosta slučajeva gde se i pored cevi od grejanja koje su postavljene po spoljnom zidu, a nalaze se iza plakara, pojavljuje buđ. Ako ste u mogućnosti, možete probati da napravite razmeštaj u sobi, kako ti delovi zida ne bi bili zaklonjeni nameštajem. Ako je prostorija dobro zagrejana, postoji mogućnost da to bude dovoljno, tj. da se i taj problematičan deo zida zagreje na dovoljnu temperaturu i da neće dolaziti do kondenzacije. Ako to ne bude dovoljno, uvek je moguće izolovati temelj sa spoljne strane, makar do nivoa zemlje, a po mogućstvu i u zemlji. Ja bih Vam to toplo preporučio. Kao izolacioni materijal preporučio bih STIRODUR, koji bi trebalo adekvatno ugraditi i zaštiti od vremenskih uslova i insekata.

      s poštovanjem

  4. branko says:

    zdravo. stavio sam oko kuce (spolja) stiropor debljine 5cm 17gr. na plafonu je jedan deo karat tavan a drugi deo samo zelja nabijena tzv naboj. sta mi savetujete da stavim kao tavansku izolaciju? hteo bih da pojacam izolaciju oko kuce,razmisljao sam da na tu stvaim jos 5 cm ztiropora tako da to onda bude ukupno 10cm ili druga varijanta je da stavim preko tih prvih 5cm kamenu vunu od 5cm sta mi savetujete koja je bolja varijanta ? i da li uopste mogu tako da sikombinujem stiropor pa kamena vuna? takodje bih rekao da sam stavljao stiropor sa pocetnom lajsnom izdignutom jedno 5 cm od zemlje. da li bi trebalo i tu da stavim stirodur? jer sam na jednom mestu gde je namestaj nabijen primetio crno tj budj.. da li cu to resiti ako ispunim i taj deo ispod lajsne stirodurom? hvala

    • admin says:

      Poštovani,

      što se tiče spoljnog zida ako već imate stiropor, možete dodati još stiropra koji ćete zalepiti na postojeći i obavezno tiplujte plastičnim tiplama koje će ga pričvrstiti za noseći materijal, zid. Da li je zid od cigle?

      Kada je u pitanju izolacija tavanske ploče, treba voditi računa o tome od kog materijala je ploča. Rekli ste da je u vašem slučaju zemlja osnovni materijal, ako stavljate neki od izolacionih materijala koji imaju veliku paropropustljivost, kao što je kamena vuna, neophodno je postaviti parnu branu na tavansku poloču pre izolacije. Ako bi ste postavljali stiropor mislim da bi ga bilo teško postaviti, problem bi bio kako ga zalepiti za tavansku ploču, jer mora biti pričvršćen i dobro zbijen. Bitna činjenica je i da li se tavan koristi ili ne, o tome morate voditi računa, kako ćete zaštiti izolacioni materijal.

      Što se tiče pojave buđi, savetovao bih prvo da probate da napravite mali razmeštaj u prostoriji, ako je to moguće, kako bi oslobodili problematičan deo zida. Da li možda imate merač relativne vlažnosti vazduha u kući i na koju temperaturu zagrevate prostorije. Često se dešava da je vlažnost povećana u prostorijama, jer se u zimskom periodu manje otvaraju prozori. Da bi vam bilo jasnije, pri temperaturi vazduha u prostoriji od 20C i vlažnosti vazduha od 55%, temperatura zida bi morala da bude 11C da bi se na njemu kondenzovala vodena para iz vazduha. Pri temperaturi vazduha od 20C i relativnoj vlažnosti vazduha od 80% već pri temperaturi zida od oko 16,5C doći će do kondenzavije vodene pare na njemu. Na kraju uvek vam ostaje izolacija temelja sa spoljne strane.

      s poštovanjem

      • branko says:

        hvala na odgovoru! jeste zid je od cigle. e sad sto se tice tavana tu me zanima sta bi mi vi preporucili? ja sam nesto razmisljao da stavio mineralnu vunu 10 cm naravno pre nje parna brana i preko nje opet paropropusna vodonepropusna folija.. tavan se ne koristi mozda dva put godisnje kad sneg nekad naveje ispod crepa pa da se izbaci.. da li je mineralna od 10cm dobro resenje? da i grede poprecne vire tj vide se bar 15cm na tavanu tzv stolica..
        imam merac vlaznosti vazduha i on se krece u rasponu od 60-80 pri stalnoj temperaturi kuce od 23-24 stepena. probacu razmestaj mada ne verujem a ce to pomoci.. sobu provetravamo svaki dan cim ustanemo i jednom predvece.. prozori su pvc pa ih nekada i drzimo otvorene na jednu stranu stalno jer je vruce ..

        • admin says:

          Ako ne koristite tavan što znači da ne morate da štitite termoizolaciu od mehaničkih oštećenja, mineralna vuna je zadovoljavajuće rešenje, ali bih ja preporučio bar 15cm debljine. U slučaju da morate da gazite po termoizolaciji preporučio bih da je zaštiite ili da se postavi tvrđa vuna, postoje posebne varijante kamene vune predviđene da nose teret koje se postavljaju na podove, ali ih svakako treba zaštiti.

  5. Marija says:

    Poštovani,
    unapred se izvinjavam ako ću delovati nestručno i ako će se moje pitanje ponoviti, ali s obzirom na to da nemam skoro nikakva iskustva, a da sam dosta literature pročitala na Internetu, htela bih pre investiranja u spoljnu izolaciju svoje kuće da se konsultujem sa Vama.
    Naime, pre nekoliko godina izolovali smo dva spoljna zida stiroporom debljine 6. Promenili smo sve prozore i spoljna vrata. Terasa i ulaz u kuću su zatvoreni pvc stolarijom. Kuća je od cigle i stara je preko 50 godina. Ove godine želela bih da izolujem i ostatak kuće i time završim sa toplotnom izolacijom, a da pri tome izolujem i tavanski prostor na pravilan način i izbegnem sve probleme vlage i nepotrebnog gubitka toplotne energije. Između tavana i kuće nije ploča nego grede sa trskom i malterom. Tavanski prostor se ne koristi. Kuća sada nema problem sa vlagom. Koji je Vaš predlog za izolaciju na tavanu i sugestije za spoljnu izolaciju kuce?
    Živim u Novom Sadu i za sada još nisam izabrala majstora za ovaj posao.
    Unapred se zahvaljujem.

    • admin says:

      Poštovana,

      drago mi je da ste se javili i postavili pitanje. Izolacijom prestalih spoljnih zidova uokvirićete jedan deo priče oko termoizolacije. Savetovao bih da sa izvođačem radova dogovirite da se spoj između već postojeće izolacije i nove obavi propisno, preklapanjem mrežice minimalno 10cm.

      Kao što ste i sami zaključili izolacija tavana je veoma bitna u kompletnoj priči i mora se obratiti posebena pažnja i na debljinu izolacije koja će biti postavljena i na način kako će biti postavljena. Materijal od koga je napravljena tavanica i činjenica da li se tavan koristi ili ne, mogu drastično da utiču na cenu. Ako sam dobro razumeo sa tavanske strane su vidljive grede, a sa donje strane je postavljena trska preko koje je malter? Činjenica da se tavan ne koristi vam ide u prilog što se tiče finansija jer ne morate dodatno da štitite termoizolaciju od mehaničkih oštećenja sa tavanske strane, takođe možete postaviti izolacione materijele koji su mekši i samim tim jeftiniji. Preporučio bih postavljanje mineralne ili kamene vune u dva sloja, privim slojem bi popunili prostor između greda, a drugi sloj bi trebalo postaviti popreko u odnosu na grede. Ukupna debljina ova dva sloja ne bi smela biti manja od 15cm, ali bih ja preporučio i više. Iz razloga što se sa donje strane nalazi trska i tanak sloj maltera potrebno je pre izolacije postaviti parnu branu, koja mora biti neprekidna. Najčešće je to najlon, koji ako je iz više delova treba da bude spojen lepljivom trakom.

  6. Mario says:

    Poštovani!
    Zanima koje su prednosti sendvić zida!

    • admin says:

      Poštovani,

      predpostavljam da vas zanima prednost sendvič zida u odnosu na takozvanu DEMIT fasadu? Ovakav način izolacije ima nekoliko prednosti. Jedna se ogleda u činjenici da možete koristiti mekše termoizolacione materijale, jer nema velikog opterećenja, a oni su ujedno jeftiniji. Druga je činjenica da se između spoljašnjeg prostora i termoizolacije nalazi sloj građevinskog materijala (najčešće cigla) koji ga štiti od mehaničkih oštećenja mnogo bolje nego kod tzv. DEMIT fasade, a takođe je veći izbor različitih materijala koji daju objektu završni izgled sa spoljne strane. Treća prednost se odnosi na protok vodene pare u slučaju kada je sendvič zid izveden kao ventilirajuća fasad.

  7. miodrag says:

    Ppoštovani,
    Pre 8 godina postavljena mi je termoizolacija tzv. demit fasada. Izvedena fasada je lepak,stiropor, mrežica, tiplovi, lepak bavalit. Na zadnjem delu kuće koja je i najveća slobodna povrsina na kući ( prizemna kuća sa spratom duzine 13m i visine zida (izolovanog) 6m čitava izolaciona ploča (jer liči taj deo kuća na ploču jer ima 4 mala prozora) se odvojila od zida za 3-5 cm. zid na koji je fasada postavljana je bio sa fasakrilom. Imali mi pomoći da ponovo izolaciju povežem sa kucom bez rusenja i sve iznova. Preporucuju mi da penetriram izmedju stiropora i zida purpen a prethodno dok purpen ne poveze pritisnem izolaciju uza zid podupiračima.
    Prihvatam svaki savet.

    Unapred zahvalan

    • admin says:

      Poštovani,

      možete li biti malo određeniji, opišite mi još jednom podrobnije situaciju? Ako sam dobro razumeo, izolacija se odvojila od zida na čitavoj zadnjoj strani kuće, dakle čitava površina sa zadnje strane kuće? Ako se odvojila, šta je druži da ne padne, nisam sugaran da sam dobro ražumeo? Možete li molim vas uslikati situaciju i poslati mi na e-mail
      srdjan@ekoneimar.com ili office@ekoneimar.com

      s poštovanjem

      • miodrag says:

        Poštovani,
        u medjuvremenu sam problem rešio i to na sledeći način.
        Preko čitave površine zida sam na 5 mesta postavio fosne širine oko 25 cm i dužine 4 m tako što sam ih odozdo prema gore ankerisao za zid. Ankerisanje sam radio tiplovima i brezonima kojima sam potom fosne privlačio ka zidu a samim tim i izolaciju. Kad sam poslednju fosnu postavio na zid ponovo sam dotegao brezone kako bih do maksimuma privukao fosne ka zidu. Kada više nije bilo prostora za privlačenje izolacije pristupio sam bušenju rupa na svakih 25cm u redu u na svakih 50cm rastojanja izmedju redova. u te rupe sam ubrizgavao niskoekspandirajući lepak za stiropor. potom sam postavljao tiplove za stiropor dužine 15cm preko fasade u redove izmedju redova lepka za stiropor. ukuopno sam ugradio 200 tiplova i ubrizgao 4 boce od oko 800ml niskoekspandirajućeg lepka za stiropor.. Otvore (rupe ф10) kroz koje sam ubrizgavao lepak sam zatvorio sa TKK BT lepkom da b ih dobiuo zaptivenu površinu.. Na< kraju čitav zid mi je ostalo da predjem nekim fasadnim završnim sloje.
        Pozdrav svima

  8. ivan16 says:

    POTREBNO MI JE VASE STRUCNO MISLJENJE…ZELIM IZLAZ NA FRANCUSKI BALKON (80cmX2.60) DA ZATVORIM,STO JEFTINIJE DA PRODJEM…DA IZBIJEM PVC VRATA,UMESTO DA SAZIDAM ZID HOCU PRVO IZNUTRA KA SPOLJA -GIPSANA PLOCA,ROSTILJ PA STIROPOR OPET VLAGOOTPORNA GIPSANA
    PLOCA PA PREKO NJE FASADNI STIROPOR,MREZICA,LEPAK,BAVALIT…JEL MOZE OVAKO ,MOLIM ODGOVOR PUNO MI ZNACI..UNAPRED ZAHVALAN

    • admin says:

      Poštovani,

      možete na mnogo načina to da uradite, jedan od njih je ovaj koji ste naveli. Savetovao bih da obratite pažnju na to od kog materijala pravite tzv. roštilj zbog čvrstine jer to ipak treba da bude bezbedno. Bilo bi dobro da se sa unutrašnje strane između izolacionog materijala i gipsane ploče postavi parna brana.

      s poštovanjem

  9. Ilija says:

    Poštovani,

    Potrebno mi je stručno mišljenje u vezi hidro izolacije objekta.
    Naime u kući u kojoj živim pre 7-8 godina pojavila se vlaga na spoljnom zidu (zid nema nikakvu termo izolaciju). Vlaga se pojavila samo na jednoj strani zida kuće. Odradili smo drenažu, tj. iskopali kanal paralelan sa zidom dubine do 1,5 metara i napunili ga tucanim kamenom. Mislili smo da je problem vlage time rešen, međutim pre godinu dana se opet pojavila vlaga na spoljnom zidu, sada je to preraslo u dve poveće “fleke”.
    Zanima me koje bi po vašem mišljenju bilo najbolje trajno rešenje za sprečavanje vlage da dođe do zida. Inače kuća je građena 50-ih godina.

    Hvala unapred

    • admin says:

      Poštovani Ilija,

      Vlaga na zidu može da se pojavi iz dva razloga:
      Prvi je u vidu kondenzacije na hladnoj površini termički ne izolovanog zida, to može biti na bilo kom delu zida.
      Drugi je kapilarnim dejstvom preko temelja ukoliko ne postoji prekid između temelja i zida. Ako je kuća stara, moguće da u to vreme nije postavljen kondor na temelj pre početka zidanja. Ako je i postavljen, a kažete da se vlaga pojavljuje na dva mesta moguće je da je na neki načein oštećena hidroizolacija.

      s poštovanjem

  10. Milivoj says:

    Poštovani,

    Imam jedan problem sa izbačenim zatvorenim balkonom. Sa lijeve strane balkona je zid od siporeksa debljine 12,5 cm koji na vanjskoj strani ima premaz od hiroizolacije i 3 cm stiropora. više nisam mogao staviti zbog susjeda. Prednja strana balkona je betonski zid koji nema nikakvu izolaciju sa vanjske strane. Sa unutrašnje strane je postavljen stiropor debljine 5 cm. iznad tog zida je PVC stolarija koja dobro dithuje. Na desnoj strani zida je također PVC prozor ispod kojeg je stavljena PU pregrada debljine 3 cm i nakon nje je sa unutrašnje strane stavljeno još 5 cm stiropora. Dakle na desnoj strani postoji dio zida koji je također sa vanjske strane neizoliran i PVC prozor ispod kojeg je PVC okvir sa PU pregradom. Strop koji je ujedno pod balkona iznad mene koji je također neizoliran sa vanjske strane je izoliran sa unutrašnje strane slojem stiroporaod 5cm. Pod koji je ujedno strop balkona ispod mene nije izoliran niti sa jedne strane već je samo stavljen parket. Stražnja strana te sobice od balkona koja gleda prema ostatku stana je zatvorena sa knaufom debljine 8 cm i ipunjenim sa granuliranim stiroporom. Postoji jedan manji radijator na centralnom grijanju u toj sobici. Sve to je bilo napravljeno od strane “majstora” koji očigledno nemaju pojma o ničemu jer sada mi je taj dio balkona relatvino hladniji 2 stupnja celzijuseva u odnosu na ostatak stana. Međutim već problem je to što se tijekom noći dok se u tom dijelu balkona koji je pretvoren u manju sobicu od cca 6 metara kvadratnih skuplja dosta vlage. Preko noći vlaga u zraku zna doći i do 90 %. Za sada ne vidim nigdje da se navlažio dio zida ili stiropora ali se bojim da se iza stiropora stvaraju gljivice ili da slučajno čak i beton propada.Molim Vas da mi u skladu sa navedenim opišete što bi po vama bilo najbolje napraviti po svim dijelovima sobe kako bi se u njoj mogla normalno provesti noć s obzirom na razinu vlagei temperature i kako bih bio siguran da materijal ne propada.

    • admin says:

      Poštovani,

      drago mi je da ste se javili i hteo bih da vam se zahvalim. Prvo bih se osvrnuo na pojam relativne vlažnosti vazduha, naime, procenat relativne vlažnosti vazduha je u direktnoj vezi sa temperaturom istog. Što je temperatura vezduha veća, veća je i količina vodene pare koju može da zadrži. Kada vazduh temperature recimo 22C i relativne vlažnosti 55% promeni temperaturu na primera radi 20C njegova relativna vlažnost će biti veća, jer on ne može da zadrži istu količinu vodene pare kao topliji. Dakle, činjenica koju ste naveli da vam je terasa hladnija sa sobom povlači i veću relativnu vlažnost vazduha u toj prostoriji. Mene više brine razlog zbog koga je ta prostorija hladnija, jer ste naveli da je grejete radijatorom. Uzrok može biti u nedovoljno dobro postavljenoj izolaciji odnosno u prevelikim toplotnim gubicima. Trebalo bi proveriti na koji način je stiropor postavljen sa unutrašnje strane, da li je lepljen ili tome slično? Da li postoje hladni mostovi na spojevima i da li je debljina izolacije dovoljna? Rekli ste da vas brine da se iza stiropora stvaraju gljivice a do toga može doći samo ako izolacioni materijal nije dobro postavljen.

      s poštovanjem.

  11. Aleksandar says:

    Postovani: Zivim u stanu u zgradi sa 4 stana. Polovina zgrade je stavljena termo izolacija stiropor. Moja polovina nije i imam u planu to da uradim u naj skorijem roku. Imam nekoliko pitanja: Hteo bih da stavim izolaciju od 8 cm stirodura grafitnog. Vec sam se raspitao kod majstora al on kaze da taj stirodur ne valja jer se topi. Bolje da stavim obican stiropor od 8cm. Molim vas dali mozete da mi objasnite razliku i sta je stvarno bolje da stavim . Drugo pitanje :Komsija iznad mene nije u situaciji finansiskoj da uradimo zajedno fasadu a ja ne mogu njega da cekam dal ce i kad ceda radi Kakav je rizik da uradim samo svoj deo. Ja sam inace u visokom parteru. Hvala unapred

    • admin says:

      Poštovani Aleksandre,

      Razlika između običnog stiropora i onog koji u sebi ima dodat Grafit je u termoizolacionim karakteristikama. Ovaj drugi ima oko 15-20% veću toplotnu otpornost, dakle bolja je izolacija za istu debljinu. Što se tiče komentara od strane majstora koga ste konsultovali….kao i svaki drugi izolacioni materijal, ako mu se ne obezbede odgovarajući uslovi naravno da može da dođe do propadanja i oštećenja. Moj vam je savet da stavite na papir da li je bolje uzeti 8cm grafitnog stiropora ili 10cm običnog jer će otpirlike imati iste izolacione karakteristike. Zbog toga što postavljate stiropor samo na deo spoljnog zida zgrade, treba voditi računa da sa gornje strane bude zaštićen od prodora vlage.

      s poštovanjem

  12. Kristijan says:

    Pozdrav,
    Prvo da vas pohvalim na izuzetno preciznim odgovorima. S toga se i meni javi zelja da postavim pitanje.
    Zivim u zgradi, peti sprat, nadogradnja (ako je bitno). Zidovi su od siporeksa. Stan je takvog izgleda da je bilo moguce i uradjena je izolacija (pre 8-9 godina) od 8cm stiropora sa spoljne strane u dve sobe (zbog terasa). U najvecoj sobi je uradjena izolacija stirodurom (1cm) sa unutrasnje strane, stavljena mrezica, sloj lepka, glet, viteks boja. Sa gornje strane plafona (ploce) je postavljen stiropor 12cm. Od prosle godine mi se pojavljuje vlaga po plafonu, nekih 15-tak cm od spoljnog zida i sa donje strane stirodura bukvalno curi voda (zimi). Na jednom delu zida kompletan stirodur se odvojio od zida (ali tu ne curi voda). U planu sam da za koji dan skinem taj stirodur, da vidim u kakvom je stanju zid i u nedoumici sam sta sada uraditi. Zamalo da zaboravim, na tom zidu su mi i cevi od grejanja, uz plafon i radijator (ispod prozora). Te cevi su odmaknute od zida nekih 1,5cm i majstori iza tih cevi nisu postavljali izolaciju. Sta mi je ciniti?

    Hvala unapred

    • admin says:

      Poštovani Kristijane,

      izvinjavam se što Vam nisam odmah odgovorio, bio sam na odmoru sa porodicom. U vašem slučaju bih rekao da je to klasičan slučaj hladnog (termičkog) mosta zbog čega dolazi do kondenzavije vodene pare na hladnim površinama . Koliko sam uspeo da shvatim postavljena je termoizolacija na tavansku poluču sa spoljne strane dok je zid izolovan sa unutrašnje strane. Cilj je da se izbegnu prekidi u termoizolaciji a upravo je prekid nastao delimičnom izolacijom sa spoljne strane a delimično sa unutrašnje. Primetio bih još da je 1cm stirodura zanemarljivo mala izolacija, preporučio bih barem 8cm. U članku pod nazivom “Termički most (toplotni most-hladan most)” možete pogledati ilustracije i biće vam sigurno jasnije o čemu se radi. Možete pokušati da izolujete plafon sa unutrašnje strane makar u delu koji se graniči sa spoljnim zidom i tako nastavite izolaciju koja je sa unutrašnje strane zida, to bi moglo da ublaži efekat hladnog mosta. U donjem delu zida koji je izolovan sa unutrašnje strane takođe imate hladan most jer je podna ploča u tom delu hladna pa hladi i deo zida sa unutrašnje strane što izaziva pojavu kondenzata. Kada kondenzat smrzne građevinski lepak je slab i lako puca.

      Nadam se da sam pomogao, ukoliko imate još nekih nejasnoća slobodno me kontaktirajte.

      s poštovanjem

      • Kristijan says:

        pozdrav,

        naravno da su mi vasi saveti od pomoci. Evo sada da opisem ono sto sam zatekao kada sam skinuo stirodur i sta sam zamislio da uradim, pa ako gresim slobodno mi dajte predlog.

        Skinuo sam stirodur sa zida, tacnije od malo ostrijeg pogleda sam je spao sa zida. Zid nije ni malo u losem stanju, osim na delu ispod prozora. Naime, ispod prozora su 3 bloka siporeksa i izmedju njih ne postoji nista, nikakva masa, malter, lepak…., bukvalno nista. Mislim da je voda vremenom prolazila ispod prozora u taj prostor, ledila – otapala se i prodirala u sobu. Porucio sam prozor (PVC), napunio te rupe izmedju siporeksa lepkom za plocice. Mislim da cu taj problem sto lije voda u sobu resio (nadam se).

        Sledece sto sam zamislio jeste da stavim stirodur na spoljni zid i nekih 20-25cm da predjem na susedne zidove i plafon, da izbegnem hladni most. Sto se tice hladnig mosta sa ploce poda, jedino sto bih mogao je da malo isecem parket i da izmedju parketa i zida uvucem izolaciju.

        Valjda je ovo do sada OK.

        Ostaje mi nejasno sta da radim sa delom zida gde mi se nalaze cevi od grejanja. Cevi su na 1cm od zida. Da li je tu potrebna izolacija (prethodni majtori nisu iza cevi nista stavljali)?

        Drugo nejasno: S obzirom da je vas predlog da se postavi stirodur od 8cm, to mi smanjuje prostor u sobi (a jako je bitan). Imate li predlog koji izolacioni materijal bih mogao da postavim a da mi zauzme manje prostora?

        Mozda sam preopsiran sa pisanjem, ali ako ovo sam ne resim – nece ni majstori.

        Hvala unapred

        • admin says:

          Poštovani,

          Sa spoljne strane možete staviti stiropor jer je znatno jeftiniji od stirodura a karaktirsitke su mu za 15-tak % lošije, čisto gledano sa aspekta racionalizacije troškova. Postavljanje siropora sa prelaskom na susedne zidove bi trebalo da pomogne u određenoj meri. Međutim, isecanje parketa i postavljanje izolacije mislim da neće pomoći.

          Kod cevi je očigledno da nećete moći da postavite izolaciju bez nekih većih zahvata na cevovodu.

          Svi izolacioni materijali imaju približno iste karakteristike u pogledu toplotne otpornosti, tako da jedino što bih mogao da predložim je da stavite stirodur manje debljine jer on ima nešto veću toplotnu otpornost.

          s pštoavnjem

  13. vladan d says:

    Pozdrav , zamolijo bih Vas za savet posto sam u dilemi kako da najefikasnije izolujem tavanicu prema tavanskom prostoru koji se nece koristiti. Da napomenem da je rec o novogradnji i da je tavanica od fert gredica , ispune i armiranobetonske ploce iznad koje se nalazi klasican krov pokriven crepom.Posto je rec o maloj kuci cena nece biti problem samo da bude sto bolje izolovano i ako je moguce da traje sto je moguce duze. Hvala i pozdrav

    • admin says:

      Poštovani,

      na osnovu činjenice da se tavan ne koristi, zaključio bih da možete staviti bilo koji izolacioni materijal. Preporuči bih minimalnu debljinu od 15cm. Ipak treba voditi računua pri postavljanju da se izolacioni materijal ne ošteti i ostaviti mogućnost hodanja po tavanu u slučaju potrebe.

      s poštovanjem

  14. stevica says:

    Postovani, zeleo bih da vas zamolim (posto i mene ceka pomaganje bratu oko stiropora)da mi pojasnite pricu oko parne brane. Svi casopisi i sajtovi govore da sistem izolacije treba da je paropropusan a sa druge strane trazi se ugradnja parne brane. Malo me zbunjuju te dve stvari. Da li sistem treba ili ne treba da propusta paru?druga stvar koju nisan shvatio je da li se oko vrata ,prozora i ostalih dodira stiropora sa stolarijom ugradjuju dilatac.profili ili se
    to puni silikonom.mozete li mi dati neki link gde su sve te stvari objasnjene, mislim za pocetnika kao sto sam ja. Hvala na pomoci.

    • admin says:

      Poštovani,

      Problematika oko paropropusnosti sklopova izolovanog zida je veoma kompleksna materija. Za svaki tip konstrukcije zida je neophodno obaviti proračun toka vodene pare i uslove za nastanak kondenzacije i blagovremenog isušivanja jer svaki građevinski materijal ima sebi svojstvene karakteristike u vezi sa paropropusnošću. Nije isto da li mineralnu vunu postavljete sa spoljne strane na zid od cigle i recimo da je postavljate u zid montažne kuće. Cigla ima mnogo veću otpornost prolasku vodene pare nego iverica ili gipsana ploča (koje se nalaze sa unutrašnje strane u montažnoj kući). Dakle, vodena para mnogo teže prodire kroz zid od cigle, nego kroz gipsanu ploču što znači će mnogo manje vodene pare moći da se kondenzuje u konstraukciji zida od cigle. Sa druge strane kroz gipsanu ploču može da prođe velika količina vodene pare i ista bi mogla da se kondezuje u kontrukciji u mnogo većim količinama, a naročito u izolacionom materijalu. Zbog toga je u konstrukciji zida montažne kuće neophodno postaviti parnu branu između iverice i izolacionog materijala. Ista je situacija kada je u pitanju izolacia krova sa unutrašnje strane. Ovde se takođe postavlja parna brana sa unutrašnje strane do izolacionog materijala, dakle između termoizolacionog materijala i recimo gipsanih ploča.
      Spoljna starana mora da bude paropropusna kako bi se u slučaju kondnezacije vodene pare omogućilo blagovremeno isušivanje.
      Različiti izolacioni materijali imaju različutu paropropusnost te i to utiče na činjenicu da li je potrebna ili ne parna brana.
      Dakle, da rezimiramo, ne treba da vas bune oprečne informacije koje dolaze do vas u vezi parne brane, jer su ….koliko god to smešno zvučalo, uglavnom tačne.

  15. Dragana says:

    Postovani,
    Zelela bih da Vas zamolim za savet sta je bolji u odnosu na termoizolacije pri gradjenje kuci – dali sendvic zid sa demit fasadu ili jedinacni zid i demit fasadu. Imeno, hteli smo da gradimo sa sendvic zid i dodati 10 cm stiropor radi bolja izolacija, no savetovali su nam da to bi moglo rezultirati u pojava vlage na unutrashnje zidove i da je dovolno graditi samo sa jedan blok cigle i 10 cm stiropor. Molim Vas za odgovor koi su prednosti i slabosti na sendvic zid sa demit fasadu. Hvala Vam puno.
    Pozdrav

    • admin says:

      Poštovana,

      dodavanje još jednog sloja izolacije na postojeći sendvič zid bi trebalo raditi samo ako ne postoji drugo rešenje. Ako već gradite od početka kuću, bolje je ili odmah staviti deblju izolaciju u sklopu sendvič zida ili graditi klasično, blok ili cigla i spolja DEMIT. Nešto je skuplja varijanta sendvič zid u osnosu na DEMIT, preporučio bih da za razliku u ceni između sendvič zida i DEMIT fasade stavite deblju izolaciju u vidu DEMIT fasade.

      s poštovanjem

  16. stevica says:

    postovani.
    jos samo jedan detalj ako dozvolite.ovo ste sjajno objasnili samo ako mi dozvolite(ako sam dobro shvatio)parnu branu stavljamo iznutra da para ne kondenzuje na izolacionom materijalu i da zbog toga ne zaledi ili budja.ali ako(mislim kad se lepi stiropor sa spoljasnje strane,spoljasnja fasada)vodena para prolazi kroz stiropor i lepak zar se nece kondenzovati i zaledite na fasadi i ostetiti je kada je ispod nule.molio bih vas i da mi razjasnite nedoumice oko zaptivanja stiropora oko vrata,prozora i rogova(greda)sta da ubacim u zazor?sta vi savetujete?dilatacioni profil sa samolepljivim trakom ili neki silikon ili sta se vec stavlja.hvala na odgovorima.

    • admin says:

      Poštovani,

      stiropor ima mnogo veću otpornost prolasku vodene pare (mala paropropusnost) od tzv. mekih izolacionih materijala kao što je pomenuta mineralna ili kamena vuna, te je i vodena para koja kroz njega prođe neuporedivo manja. Takođe, građevinski lepak kojim se lepi stiropor i materijal od koga je sazdan zid takođe učestvuju u pružanju otpora prolasku vodene pare.

      Što se tiče zaptivanja spoja stiropora i prozorskog okna, savet je da to ne bude urađeno čvrstim materijalom, jer se različiti materijali ponašaju različito pri varijacijama temperature, neki se skupljaju i šire više a neki manje. Pre lepljenja stiropora poželjno je zalepiti zaptivni materijal koji se lepi na štok prozora i na okolni zid. Lepi se silikonom, a meterijala ima na svakom dobro snabdevenom stovarištu građevinskog materijala.
      Evo nekoliko linkova da bi bilo jasnije o čemu pričam:

      http://www.foursevenfive.com/index.php?main_page=index&cPath=70_112
      http://uphillhouse.wordpress.com/2010/11/23/window-installation-begins/
      http://www.peterwarm.co.uk/week-12-a-lot-to-cheer-about/

      Nakon toga, pri lepljenju stiropora koji treba da izoluje deo zida koji je oko prozorskog okna preporučio bih postavljanje sunđeraste trake koja je sa jedne strane samolepljiva i nakon odlepljivanja se širi i zaptiva prostor između stiropora i prozora. Pri tome stiropor ne treba da bude prislonjen do okna, jer će pomenuta traka da se raširi i popuni prostor. Nakon toga je poželjno traku zaštiti silikonom, i njega ima na bolje snabdevenim stovarištima, preporučio bih proizvođača SIKA.
      Evo još jednog linka kao primer

      http://arlingtonpassivehouse.wordpress.com/2011/09/13/passivhaus-window-install-demo/

  17. radovan says:

    postovani!
    potrebno mi je vase misljenje u vezi ternoizolacije.planiram ugradnju kamene vune na fasadi ali da li da stavim pocetnu lajsnu ili ne?kolega kaze da je ona hladan most posto spaja zid(na koji se lepi vuna)sa fasadom i da je treba izbaciti kaze nasao je na nekom sajtu.potkrovlje planiram da uredim za sina ,znaci za stambeni prostor.potkrovlje nije omalterisano,uvedena je struj
    a i voda.na betonsku plocu bih zalepio ,lepkom za stiropor,stiropor ili stirodur i preko toga lepak i mrezicu i sve prekrio kosuljicom.da li pre toga da stavim parnu branu na beton?sta predlazete?izmedju rogova umesto mineralne vune(ona namotana u rolne)ubacio bih kamenu pa preko toga bih isao mineralnu vunu i gips ploce.da li bi to funkcionisalo bez kondenzacije i budji kao stambeni prostor?ili bi to trebalo uraditi drugacije?

    • admin says:

      Poštovani,

      početna lajsna ima višestruku ulogu. Prva je da služi baš kao početna lajsna, tj. ona treba da bude postavljena vodoravno i služi kao ravnanje pri postavljanju termoizolacionog materijala. Druga ugola je da služi kao okapnica, jer ima takav oblik da sa spoljne strane ima jedan zub koji je niži od ostatka lajsne i sprečava da voda koja se sliva niz fasadu dođe iza izolacionog materijala. Treća uloga je da je to odlična mehanička zaštita od oštećenja ruba fasade. Sa druge strane može se reći da predstavlja termički most, ali je to kranje zenemarivo u odnosu na štetu koju možete imati ako je ne postavite.

      Što se tiče potkrovlja i izolacije betonske ploče, možda i nije neophodno da postavljate termoizolaciju ako se u prostoru ispod boravi,tj. ako je ispod grejan prostor, jer nema neke svrhe osim zvučne izolacije. Ako je i postavljate neka obavezno bude stirodur, nije neophodno da ga lepite na ploču, poređajte ga po ploči, stavite PVC foliju preko i prekrijete košuljicom ( dakle bez lepka i mrežice).

      Izolacija krova u svakom slučaju treba da bude kamena ili mineralna vuna, jedino što niste spomenuli je parna brana koja bi trebalo da dođe pre gips kartnoskih ploča. Ono što bih još predložio je da ukrstite dve pomenute izolacije, tj. postavite kamenu vunu između rogova, zatim popreko na rogove postavite nosače za gips kartonske ploče između kojih će doći opet sloj izolacije, pa parna brana pa gips kartonske ploče. Time ćete umanjiti uticaj toplotnih mostova jer su rogovi mnogo lošija izolacija od kamene vune. Na ovom linku možete pogleda ti način postavljanja http://www.knaufinsulation.rs/sr/kosi-krov

  18. protect says:

    Zdravo,
    pročitao sam dosta odgovora koje ste uputili čitateljima, moram vam se zahvaliti, reći da se jako precizni, želite pomoći i pružiti najbolju pomoć ali u tome svemu nisam pronašao adekvatan odgovor za sebe pa bih vam i ja postavio pitanje, zatražio vaš savjet i po vama najbolje riješenje za moj slučaj.

    Radi se o tavanskoj izolaciji.
    Zbog površine kuće koja je oko 180m kvadratnih trebao bih izolirati tavansku ploču koja AB ploča i debljine je 16 – 17cm.
    Nisko je potkrovlje, podaskano je i postavljena je paropropuna vodonepropusna folija, neće biti stanbeno ali se vjerovatno hoću penjati da odložim neke stvari.
    Čime je najbolje da je izoliram, stiropor ili staklena vuna i koja debljina?

    Hvala unaprijed.
    Sa poštovanjem.

    • admin says:

      Poštovani,

      Ukoliko planirate da koristite tavanski prostor moraćete da zaštitite termoizolacioni materijal od oštećenja, bilo da je staklena,kamena vuna ili stiropor, stirodur. Možete koristiti bilo koji od pomenutih, samo je bitno kako ga postavite.
      Ako koristite neke od mekih materijala, recimo staklenu vunu, poželjno bi bilo postaviti roštilj od drveta između koga bi postavili izolaciju i preko daske ili OSB ploče po kojima bi se moglo gaziti, isti je slučaj i sa stiroporom.
      Ako koristite neke od tvrdih materijala kao što je stirodur ili tvrda kamena vuna koja je predviđena za podove onda vam nije neophodan roštilj dovoljno je postaviti daske, ploče od iverice ili OSB ploče kako se materijal nebi mogao oštetiti.
      Još jedna bitna činjenica, ako koristite kamenu, mineralnu ili staklenu vunu, poželjno bi bilo da pre njih postavite parnu branu na tavansku ploču i da vodite računa da nema prekida. Dakle, ili veliki komad ili da budu dobro zalepljeni delovi.
      Ako koristite stiropor ili stirodur, trebalo bi ih zalepiti lepokom za stiropor.

      Pročitajte članak pod nazivom TERMIČKI MOST, gde je objašnjeno kako eliminisati taj problem na tavanu ako.

      Što se tiče debljine, minimum je 14cm, ako gledamo trenutni standard, ja bih u svakom slučaju savetovao najmanje 15cm.
      Ukoliko imate još nekih nedoumica ili pitanja, slobodno me kontaktirajte.

      s poštovanjem

  19. Jelena says:

    Postovani,
    molila bih Vas za savet. U nov stan smo se uselili pre 4 godine. Oo pvc prozora je ispucala ivica zida, postoje puotine i rupe tao da provejava vazduh kroz zid. I sa unutrasnje strane zida i spolja je ista pukotina. Kako to sanirati i sta je uzrok?
    Najlepse se zahvaljujem. Srdacan pozdrav.

    • admin says:

      Poštovana,

      predpostavljam da je u pitanju sastav prozora i fasade sa spoljne strane i prozora i maltera sa unutrašnje strane objekta? Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta je uzrok, ali mogu da predpostavim.
      Jedan od razloga bi mogao biti da kada je postavljan prozor moguće je da ga nisu učvrstili dobro. Obično majstori postave prozor tako što ga drvenim kajlama iznivelišu u predviđenom otvoru, a zatim ga šrafovima pričvrste za okolne zidove. Potom dolazi na red pur pena, kada se pur pena osuši skidaju se kajle i trebalo bi i ta mesta zatvoriti pur penom. U žurbi ili iz nekog drugog razloga moguće je da nešto od toga nije urađeno. Recimo da nisu postavili šrafove, dovoljno je da promaja zalupi prozor malo jače i da ga razdrma, naravno milimetri su u pitanju. Zatim fasada koja je postavljena spolja,direktno dodirujući prozor, ispuca na spoju sa prozorom i eto problema, ista stvar je i sa unutrašnje strane. Uzrok može biti i činjenica da se različiti materijali različito ponašaju pri varijacijama temperature. Poželjno bi bilo da pukotine ispunite, tj. zatvorite nekim elastičnim materijalo, postoje silikoni baš za tu namenu, preporučio bih Sikine proizvode.
      Proverite takođe i da li su prozori učvršćeni šrafovima za otvor, te i to uradite ako je neophodno.

      s poštovanjem

  20. jovo says:

    Postovani.
    Radio sam bavalit na unutrasnjim zidovima kuce. Na jednom zidu je doslo do toga da mi je nestalo materijala sto je prouzrokovalo cekanje od dva dana za nastavak radova i sada se taj spoj poznaje postoji li neko rijesenje za otklanjanje tog problemcica .
    unapred hvala

    • admin says:

      Poštovani,

      kada je u pitanju Bavalit, osnovi problem je taj koji se desio u vašem slučaju. Dakle, ako se sloj gde ste stali sa nanošenjem osuši pre nego što nastavite sa nanošenjem, prelaz će se videti. Ako ne želite da se vidi prelaz, predpostavljam da bi najbolje rešenje bilo da se skine sve sa tog zida pa ponovo nanese. Mada, ne znam kakav je vaš stav o ovom predlogu: naime, naišao sam na slučajeve gde su ljudi na deo na kome se vidi prelaz ili je oštećen bavalit, nanosili još jedan sloj bavalita. Napravi se okvir, da li pravougaoni ili nekog drugog oblika, uz pomoć papirne trake, pa se nanese sloj bavalita i nakon nekoliko minuta kada se malo prosuši skine se samolepljiva traka. Kao rezultat imate još jedan sloj bavalita koji je malo ispupčen u odnosu na ostatak zida i ima oblik koji ste napravili sa papirnom trakom. Što se tiče oblika, pustite mašti na volju, ili jednostavno pravim linijama oivičite deo na kome se vidi prelaz.
      Potrudiću se da vam do sutra obezbedim slike, jer mislim da u komšiluku imam primer.

      s poštovanjem

  21. vladimir says:

    postovani.u vezi bavalita i sastava mozda mozete i meni da pomognete.naime rajbovao sam sam sebi i sto se tice sare negde je ispala lepo a na nekim mestima kao da uopste nema kanencica.sto se sastava tice ,svaki se raspoznaje.naime sara je gusca na svakom sastavu i to znacajno.gde sam pogresio?kako da dobijem svuda ravnomernu saru?mislim da predjem kompletan zid terase(njega sam rajbovao)i ponovo izrajbujem.ima li neki sajt ili video
    gde je to opisano?

    • admin says:

      Poštovani,

      može biti više razloga koji su uzrokovali vaš problem. Generalno kada se radi sa bavalitom ili sličnim materijalom, neophodno je da podloga bude što je moguće ravnija. Ako podloga nije ravna, može da se desi da na nekim delovima bude debeo sloj bavalita, deblji od granulacije kamenčića koji su u samoj smesi pa se onda ne vide. Isto tako, moguće je da su u nekim deolovima nije ni bilo kamnečića, jer je smesa bila previše retka, pa su kamenčići u kanti pali na dno, trebalo bi stalno mešati smesu u kanti.
      Kada se bavalit nanosi, neophodno je da se pre nego što se osuši nastavi sa nanošenjem jer će se u protivnom videti prelazi. Dakle, kad krenete da nanosite, nanesete određenu površinu recimo 1m2, pa onda zaribate, ali ne čitavu nanetu površinu, ostavite 10cm nezaribano. Nastavite sa nanošenjem, tamo gde ste stali, opet određenu površinu, pa onda nastavite sa zaribavanjem tamo gde ste stali, na onih 10cm prethodnog nanosa. Videćete već sami koliko se brzo suši materijal, pa na osnovu toga odredite koliku ćete površinu nanositi u svakoj fazi.

      s poštovanjem

  22. Zorica says:

    Ukoliko se na zidu kuce pojavila vlaga sa spoljne strane (ulicne) da li ce preci na unutrasnju stranu zida ako postavimo izolacuju stiroporom od 2 cm? Radi se o staroj vojvodjanskoj kuci sa podrumom. Cokla je visine 1.2m.Navodno to je ~salitra~ ,a ne vlaga sta god to znacilo. Znaci zanima me da li ce vaziti unutrasnji zid ako stavim stiropor.

    • admin says:

      Poštovana,

      trebalo bi utvrditi odakle vlaga dolazi, ako ste sigurni da je to u pitanju. Predpostavljam da ima veze sa vlagom iz temelja, a postavljanje stiropora neće rešiti problem.

      s poštovanjem

  23. zeljko says:

    postovanje, Imam kucu pod plocom,hteo bih da uradim izolaciju na plocu radi vlage i gubljenja toplote.Pa bih savjetovao vas kako ide to sa stirodurom na ploci,jer bih radio sam. koje ljepilo,koja debljina stirodura,koji redosled postavljanja. Unaprijed hvala.

    • admin says:

      Poštovani,

      ako sam dobro razumeo, kuća je stavljena pod ploču a nije stavljen krov? Ako je tako, obe stvari koje ste pomenuli morate da rešite, i termičku i hidro izolaciju. Što se tiče termoizolacije možete koristiti različite materijale, može biti stirodur ili kamena vuna koja je predviđena za ravne krovove. Veoma je bitno da se preko termoizolacije pravilno postavi kvalitetna hidroizolacija, to podreazumeva i da ima određeni pad kako se voda ne bi zadržavala. Pre nego što bilo šta počnete, moj vam je savet da uzmete u obzir i činjenicu da li ćete naknadno nešto doziđivati gore ili postavljati krov. Šteta bi bilo da uložite novac da postavljate hidroizolaciju kao da imate ravan krov, pa da posle postavljate krovnu konstrukciju. Bilo koja druga vrsta pripučnne hidroizolacije, tipa najloni i tome slično, nije ono što bih preporučio.

      s poštovanjem

      s poštovanjem

  24. Luka says:

    Poštovani,
    izolovao bih tavanski prostor koji koristim samo za odlaganje stvari, odnosno ne koristim ga za stanovanje niti se greje. Napomena: betonska ploča je ispucala po širini kuće. Nameravam da izvršim termičku izolaciju stiroporom. Interesujeme da li treba da ispod stiropora stavim foliju, i koju, ili ne. Prodavci gradjevinskog materijala me uveravaju da nereba a neko kaže da treba. Problem je što neki kažu da treba da bude paropropusna i vodonepropusna a neki kažu da treba da bude i paronepropusna i vodonepropusna. Molim Vas da mi pomognete. Unapred zahvalan.

    • admin says:

      Poštovani,

      o ovome smo već pisali u nekom od prethonih komentara. Ono što je bitno je da se stiropor pričvrsti za betonsku ploču kako ne bi mogao da se pomera, to možete uraditi lepkom za stiropor. Nema potrebe da postavljate najlon sa donje strane, a sa gornje možete i nemorate ( zavisno od toga da li postoji mogućnost da se pojavi voda sa krova). Obavezno zaštitite sa gornje strane stiropor od menahičkih oštećenja.

      s poštovanjem

  25. Dragana says:

    Postovani,
    zanima me vase misljenje o unutrasnjoj izolaciji da ili ne ? Kuca je u fazi gradnje i planira se spoljasnja izolacija? Hvala

    • admin says:

      Poštovani,

      ukoliko je kuća u fazi izgradnje najbolje je da se izolacija postavi spolja ili sendvič zid. Izolovanje objekta sa unutrašnje strane je samo nužno zlo, ako ne može drugačije. Pročitajte malo članak o termičkim mostovima, mislim da će vam dosta pomoći.

      s poštovanjem

  26. Dr Ljubomi Jovanović says:

    Imam kuću od mekog kamena, zidovi oko 70 cm debeli. Nemam vlage u njoj.
    Tavan je KARATAVAN sa betonskim slojem preko. Na tavanu dole u sobi imam lamperije.
    Nameravam da izolujem tavan ovako:

    -GORE po betonskom sluju polažem plastičnu foliju, da dihtuje preklopavanjem,
    - Preko najlona stiropor od 5 cm, dobro složen i priljubljeni komadi,
    - preko stiropora mrežica i lepak, jer se na tavanu ne hoda.

    Sa DONJE STRANE tavana preko lamperija stiropor 2 cm i preko njega plafonjerke, plastične ploče.

    Da li će ova izolacija biti dobra za moju staru kuću koja ima preko 100 godina, ali je I DANAS u odličnom stanju.

    Hvala svim stručnjacima koji ovde iznose svoja znanja i savetuju nas nestručne.

    • admin says:

      Poštovani,

      savetovao bih da samo sa gornje strane postavite stiropor, stavite odmah deblji sloj, barem 15cm. Pošto se neće koristiti tavan, bolje bi bilo da stiropor zalepite lepkom na betonsku ploču, a ne morate ga štiti sa goenje strane lepkom i mrežicom.

      s poštovanjem

  27. flu says:

    Postovani, molim za pomoc. Živimo u kući staroj 35god, zidana ciglom, pre dve godine smo uradili demit fasadu =, naravno sa spoljne strane kuće. Stolarija je sva Pvc, ulazna vrata takodje. Naime, u spavaćoj sobi nam se pojavljuje budj na plafonu u donjem uglu koji je tacno cosak kuce i u gornjem uglu naspram njega. Svake godine poprskav varikinom razredjenom, prekrecimo ali se vraca i vraca. Demit je radjen do temelja koji znaci nije oblozen nicime, a iznad zemlje je nekih pola metra. Inace, i u kupatilu imamo veliki problem jer su fugne na plocicama popustile, dotrajale, pa zidovi vlaze, strana od hodnika je nekih 20cm od poda od salitre, u hodniku imamo polepljene granitne plocice koje su radjene na suvoj kosuljici i nije na bas jasno zasto je sad ta vlaga od kupatila stigla i na drugu stranu hodnika na kojoj ne lezi znaci kupatilo? Dajte neko konstruktivno resenje molim Vas.

    • flu says:

      Moj muz ima ideju da u toj spavacoj polepi stiropor po plafonu, a ja se bojim da ne pobudjavi ispod pa da bude jos veci problem ili jos gore da se ne vidi budj a da je ima.

    • admin says:

      Poštovani-na,

      zamolio bih vas samo da mi preciznije naznačite gde se problem pojavljuje, citiraću deo koji ste napisali a nejasan mi je :” na plafonu u donjem uglu “. Ako sam dobro razumeo, a vi me ispravite ako se varam, buđ se pojavljuje u donjem delu kod poda i u gornjem delu kod plafona i na plafonu? Da li je kuća u jednoj etaži, da li je izolacija postavljena do krova ili samo na delu zida? Vrlo je moguće da je u pitanju termički most. Pogledajte članak o termičkim (hladnim) mostovima, mislim da će vam biti jasnije.

      s poštovanjem

      • flu says:

        Zaista, nisam se valjano izrazila…budj se javlja u donjem uglu spavace sobe, koji je inace i cosak kuce, zatim je izrazena u gornjem uglu dijagonalno, a ima je i po plafonu sve nekako blizu spoljnim zidovima. Kucaje u jednoj etazi, demit je radjen do krova, mada ima lufta s prsta do betonske ploce koja je spolja a na nju naleze krov. Mozda je i taj beton problem jer je u direktnom kotaktu sa spoljasnjoscu.

        • admin says:

          Poštovana,

          Da li vam je tavanska ploča izolovana? Vrlo je bitno i da tavasnka ploča bude izolovana. Takođe ako je moguće treba izolovati i deo tavanskog zida sa tavasnke strane, koji je u stvari nastavak spoljnog zida, kako bi se ublažio efekat TERMIČKOG MOSTA. Pročitajte članak o TERMIČKIM MOSOTVIMA, u delu TAVANSKI NADZIDAK I ZABAT je slikovito objašnjeno šta može biti problem i kako ga rešiti.

          s poštovanjem

  28. ivan says:

    Postovani,
    Sutra pocinjem zidanje kuce, sendvic zid,giter blok na 19cm, stiropor grafitni 11cm i puna opeka. Moje pitanje da li ostavljati vazdusni prostor izmedju stiropora i pune opeke od centimetar, dva ili tri, sa otvorima za provetravanje? Majstor kaze nema potrebe, a ja sa interneta shvatio da treba. Hvala unapred.

    • admin says:

      Poštovani,

      stiropor za razliku od drugih termoizolacionih materijala (kao što je kamena vuna) koji se češće koriste za sendvič zid, ima mnogo manju paropropusnu moć, dakle kroz njega vodena para mnogo teže prolazi, te ne predstavlja veliki problem. U svakom slučaju, bolje je da je spoljni zid malo odmaknut od njega, nekoliko cm, a najbitnije je da stiropot dobro pričvrstite za unutrašnji zid (u vašem slučaju blok). Nemojte ga samo stavljati između dva zida, kao što većina “majstora” radi, nego ga ili zalepite ili pričvrstite tiplama i da bude što bolje sabijen.

      s poštovanje

  29. Bojan says:

    Postovani !
    Molio bih vas za savjet prilikom postavljanja termoizolacije, da mi date vasu preporuku,posto je tehnicki ne izvodljivo da se izvrsi izolacija sa vanjske strane zida (stiroporom) prinudjen sam da radim unutrasnju izolaciju spoljasnjih zidova, odlucio sam se da to radim kamenom vunom i rigips plocama, pa me zanima sledece:
    da li je unutrasnju izolaciju bolje raditi staklenom ili kamenom vunom
    da mi objasnite oko postavljanja parnih brana( zanima me da li je potrebno postavljanje parne brane izmedju zida i kamene vune, i postavljanje parne brane izmedju kamene vune i rigips ploca)
    posto je meni receno da je potrebno postaviti dvije parne brane, znaci jednu izmedju zida i kamene vune a drugu izmedju kamene vune i rigips ploca.
    Molio bih vas da mi opisete kako se postavljaju ovaj tip izolacije sa parnim branama i da li je potrebna jedna ili dvije parne brane.

    Unaprijed se zahvaljujem.

    • admin says:

      Poštovani,

      izolacija zida sa unutrašnje strane je nužno zlo i treba je raditi samo ako ne postoji drugi način da se postavi. Sve jedno vam je da li ćete staviti staklenu ili kamenu vunu. Postupak je sledeći, prvo postavite potkonstrukciju na zid koja će nositi rigips ploče, to može biti metalna ili drvena potkonstrukcija. Nakon toga popunite prazan prostor potkonstrukcije izolacionim pločama. Kada postavljate ploče vodite računa da ne bude lufta, tj. isecite ih neki cm šire pa ih uglavite u šupalj prostor, vodite računa u zavisnosti od tvrdoće ploča da li ćete ih iseći 1cm šire i više. Nakon toga dolazi ključna stvar, a to je parna brana koja se postavlja sa unutrašnje strane i preko nje idu rigips ploče. Dakle, parna brana se postavlja na topliju stranu termoizolacije, kako bi sprečila prodor vodene pare iz prostorije u termoizolaciju gde može da kondenzuje i napravi velike probleme, nikako je ne treba postavljati sa obe strane termoizolacije. Dakle redosled u vašem slučaju je sledeći: Zid, noseća potkonstrukcija, termoizolacija, parna brana, rigips ploče.

      s poštovanjem

  30. Zijad says:

    Imam objekat tek sagradjen koji je pod plocom (bez krova) I jos nisam uradio nikavu izolaciju a planiram ubrzo postaviti stolariju i koristiti kao poslovni proctor. Iznutra sam planirao na plafon (tj.ploču) nalijepiti 5 cm stiropola. Ne znam sta raditi sa vanjskim zidovima pošto je pod pločom I nemam krov, znači nemam odozgo zaštitu da bi radio Demit fasadu. Da li je dobro raditi izolaciju stiropolom ili stirodurom iznutra pa kasnije (za par godina) kada se uradi krov raditi izolaciju spolja (Demit fasadu) Znači, da li je dobro raditi izolaciju iznutra a kasnije spolja i koliko je dobro imati izolaciju i spolja i iznutra.

    • admin says:

      Poštovani,

      Možete zalepiti izolaciju iznutra, ali to je nužno zlo, bolje je ako može spolja. 5cm na plafonu je malo, trebalo bi mnogo više, bar 15-tak. Ne znam šta planirate da radite sa gornjom pločom, hoće li biti krov ili ćete još zidati? Postavio bih vam samo jedno pitanje, da li postoji hidroizolacija gornje ploče, mogli bi ste imati problema sa vodom i snegom?

      s poštovanjem

      • Zijad says:

        Postovani… Nema nikave izolacije na gornjoj ploci bar za sada a nastavak gradnje planiram za par godina tako da ce to stajati pod plocom. Slazem se sa vama za hidro izolaciju ali ja za sada moram raditi izolaciju vanjskih zidova iznutra jer sa vana nemogu posto je to objekat pod plocom (nema krov koji bi stitio fasadu odosgo spolja). Pitam znaci sta je najbolje za izolaciju takvog objekta iznutra, mislim na vanjske zidove iznutra jer pregradnih zidova nemam.

  31. Daliborka says:

    Poštovani,
    čini se da na sve imate odgovor pa se unapred radujem da ćete imati i za moj slučaj.Naime,živim u potkrovlju,nadogradnja i sastav zida je blok 19cm+demit fasada,koja u svom sastavu ima stirodur od 5cm.Pojavila se buđ u svim ćoškovima tj svuda gde su betonski serklaži .Nisu postavljane kombi ploče u oplati.Najveći problem je u spavaćoj sobi gde su dva spoljna zida a jedan ka negrejanom stepenišnom prostoru,gde naravno,nema termoizolacije;četvrti zid je ka kupatilu.Zidovi su ledeni i prošle zime smo prali tu buđ i mazali nekakvim zaštitnim sredstvom ali ona kao da je zaobišla ta mesta i ponovo izbija.Sada nije katastrofa jer još nije počela prava zima ali se bojim istog problema i odlažem pravljenje kliznog plakara iz razloga što se to dešava i na tom zidu na kome on treba da bude oslonjen.Mislili smo da dodamo spolja bar još peticu ili osmicu i povežemo za zid a da obložimo i stepenišni zid sa strane stepeništa.Koju debljinu tu predlažete a da ima smisla i da li mislite da ću rešiti problem buđi pojačanjem izolacije?Takođe,nema hidroizolacije terase tj sokle tako da se buđ javlja ispod lajsne i polako se vlaga prenosi i na parket tako da određeni delovi svetle.Šta mi je tu činiti?Da li postaviti hidroizolaciju između stare i nove termoizolacije na tom delu terase?Prostorije provetravam koliko je to razumno zimi a voda curi sa prozora
    Hvala unapred

    • admin says:

      Poštovana,

      da krenemo redom, prvo ste spomenuli betonske serklaže, kažete da nisu postavljene kombi ploče u oplati, a šta je sa stirodurom od 5cm, da li je on postavljen spolja preko serklaža ili je samo postavljen na blokove? Da li se buđ pojavljuje čitavom površinom gde su serklaži ili samo u uglovima? Ako je samo u uglovima, onda je moguće da je problem termički most nastao preko betonskih ploča (gornje i donje), tu treba računati i terasu. Da li je izolovana samo vaša nadogradnja ili čitava zgrada? Možete dodavati još izolacije spolja, ali moje je mišljenje da je problem termički (hladan) most. Trebalo bi izolovati problematična mesta, možete li opisati podrobnije problematične delove (navedite slojeve).

      Zid ka negrejanom stepeništu bi bilo dobro izolovati i po mogućstvu malo veću površinu od one koja pripada vašem stanu, 5cm je dovoljno.

      Buđ koja se javlja ispod lajsne je takođe posledica kondenzacije i to je posledica termičkog mosta jer je terasa deo betonske ploče koja čini pod u stanu, kada se ohladi terasa hladan je i pod u stanu blizu vrata, otuda kondenzacija na parketu. Ne znam kolika bi to bila investicija ali i to bi rešila termoizolacija terase.

      Savetovao bih vam da pokušate da više provetravate stan, to bi moglo da reši problem. Samo bih napomenuo da je vlažnost vazduha i temperatura zida ključna za pojavu kondenzacije. Primera radi, ako je temperatura vazduha u prostoriji 21°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od recimo 60%, kondenzacija će se pojaviti na zidu samo ako mu je temperatura niža od 13°C, a ako je relativna vlažnost vazduha u prostoriji 80%, onda će se kondenzacija pojaviti na zidu ako mu je temperatura niža od 17,4°C. Što znači ako je vlažnost niža zid može biti hladniji i nećie biti kondenzacije. Da li ste ikada merili vlažnost vazduha u stanu u zimskom periodu? Pokušajte sa provetravanjem, a neizolovane delove izolujte.

      s poštovanjem

      • Daliborka says:

        Poštovani,
        da li praktikujete da Vam se pošalje na mail osnova i presek stana pa biste imali preciznu sliku situacije jer se bojim da ja neću sve objasniti.Npr.nisam pomenula da nema betonske ploče iznad već izolovana drvena konstrukcija krova pa mi nije jasno koliko daleko problem može da seže jer sam jednom doživela da sedim u spavaćoj sobi -bilo je užasno nevreme-i da mi voda lije niz zid-u pitanju je nazidak i pojavio se izvođač-nešto se peo na krov i objašnjenje je bilo da se pomerio lim koji je postavljen oko dimnjaka i da je zbog toha procurelo.Ako je i tako,ta izolacija je puna vode i samim tim ne vrši svoju ulogu.Dakle,da li postoji mogućnost da Vam se pošalju osnova i presek?
        Hvala unapred

  32. milos says:

    postovanje,ja sam milos, . Imam pitanje za vas. dakle ja sam u stanu i na spoljnim zidovima,,tj u spavacoj i dnevnoj sobi gde su zidovi ka vani,.,,u donjim delovima zida pa na gore delimicno ima vlage. kao neiskusan u tom poslu i ne razumem se toliko oko tih stvari ,sta je za mene najbolje resenje,izolovati spolja ili iznutra? ,i sa kojom varijantom koje debljine stiropor i koja primena materijala treba za to da se odradi? interesuje me da znam i da polse uporedim sta ce mi reci majstori,koje budem pozvao da to urade.

    • admin says:

      Poštovani,

      najbolje je postaviti izloaciju sa spoljne strane ako je to moguće. Možete postaviti ili stiropor ili mineralnu vunu koje je predviđena za postvavljanje na zid. Pretpostavljam da ćete izolovati samo deo zida koji pripada vašem stanu, pa bih preporučio, ako je moguće da malo pređete van granica vašeg stana, kako bi izbegli nastanak termičkih mostova. Treba voditi računa da izolacioni materijal bude dobro zaštićen od vode, tj. zakišnjavanja.

      s poštovanjem

  33. Ljilja says:

    Poštovani,ove godine smo uselili u montaznu kucu. Kuća je sagradjena još prošle zime ali problem sa vlagom se nije primecivao sada kao da voda izlazi iz poda. O prozorima kada je jako hladno da i ne govorim.priznajem da se neravnomerno greju prostorije ali mi nije jasno da i u prostoriji Gde se greje uz pomoc TA peći na suprotnoj strani te prostorije na plocicama javlja voda. Moram da naglasim da temelji nisu pokriveni i da je njihova visina 80 cm. Neznam u čemu je problem plaši me i pomisao šta će da se desi sa gipsanim plocama,imam iskustva sa zidanim ali ne i sa gipsanim plocama. Da li mogu da propadnu? Unapred hvala!

    • admin says:

      Poštovana,

      po onome kako ste opisali problem, predpostavio bih da je u pitanju problem sa neizolovanim podom i temeljem. Izolacija temelja sa spoljne strane bi trebala da pomogne. Sa druge strane kažete da se kondenzacija pojavljuje i na prozorima, to ukazuje da bi vlažnost vazduha u prostorijama mogla da bude previsoka u odnosu na samu temperaturu u prostorijama, odnosno na staklenim porvršinama i zidovima i podovima. Dakle, morate ili češće provetravati ili bolje grejati te prostorije.

      s poštovanjem

  34. Aleksandar says:

    Postovani,

    Zivimo u stanu u potkrovlju zgrade sagradjene 2011. godine. Plafonska ploca (samo u spavacoj sobi do pola je kosa a ostatak stana je ravna) je tvrda. Nismo sigurni da li je monta ili betonska, ali sigurno nije gips kartonska. Ne znamo kakva je izolacija iznad te ploce i da li je uopste ima. Spoljasnji zid je blok od 19 cm i demit fasada od 5cm, uradjena na celoj zgradi, i preko serklaza.

    Problem je budj koja se javlja na spoljasnjem , zabatnom zidu u spavacoj sobi, iza ugradjenog plakara, i u plakaru. Pokusavali smo sa raznim sredstvima protiv budji ali se ona ubrzo ponovo pojavi… Ne postoji mogucnost premestanja plakara zbog nedostatka prostora u stanu. Razmisljamo da postavimo unutrasnju izolaciju na tom zidu i na spojevima sa susednim zidom koji je takodje spoljasnji.

    Da li je dovoljno postaviti stirodur od 3 cm, zalepljen na zid, pa preko njega parnu branu i gips kartonsku plocu sa unutrasnje (toplije) strane ?
    Sta nam savetujete da uradimo?

    Unapred Vam hvala.
    Srdacan pozdrav.

    • admin says:

      Poštovani,

      Mene zanima jedna stvar, rekli ste da je spolja DEMIT sa 5cm stiropora, a zabatni zid je hladan, tj. pojavljuje se kondenzacija na njemu i naravno budj? To ne bi smelo da se dešava ako je izolovan sa spoljne strane. Da li se kondenzacija, odnosno buđ pojavljuje samo po uglovima zida, tačnije bliže kosini i da li se pojavljuje i na podu i plafonu?
      Unutrašnja izolacija bi trebalo da pomogne, ako nije moguće spolja postaviti istu. Treba voditi računa da se prekriju kritične oblasti i šire po mogućstvu.

      s poštovanjem

  35. Dragan says:

    Postovani,
    Uselio sam se u stan nove zgrade. U spavacoj sobi mi je nabubrtio glet sa bojom i zvoni kad se kucka po njemu, a na jednom delu se odvojio glet od maltera i otpao sa zida cca 2 m2 . Zid sa spoljne strane nije nadkriven. U dvenoj sobi isti problem ali je iznad terasa stana iznad,pa mi nije jasno kako u njoj. Sa spoljne strane je demit 5 cm i ima pukotinu od 2 metra na spoju tabli. Takodje parapet terasa se odvaja. Ovo nisam uopste video kod finalnog gledanja pre kupovine. Kako resiti zidove u stanu

    • admin says:

      Poštpvani,

      po onome kako ste opisali trenutno stanje, zaključio bih da nije u pitanju kondenzacija, nego da od nekud prodire voda u zid. Moguće je da na mestu gde se završava demit sa gornje strane prodire voda između stiropora i zida ili kroz pomenutu pukotinu.

      s poštovanjem

  36. Nebojsa says:

    Postovani,
    kakvo je vase misljenje o stavljanju prirodnog kamenta(lomljene ploce debljine 2-3cm) kao izolacije u prizemlju kuce? kao i o stavljanju unutrasnje izolacije na nacin koji ste vi predlozili a kao zavrsetak da se na gipsanoj ploci zalepe stanglice od prirodnog kamena? da li se time nesto postize?

    • admin says:

      Poštovani,

      kamen vam ne može pomoći oko termoizolacije, njegov uticaj gledano sa aspekta termoizolacije je zanemarljiv. Dakle, može vam pomoći samo oko estetike.

      s poštovanjem

  37. dragan says:

    Postovani dobar dan vam zelim,

    Imam problem sa vlagom u kuci, nebi li predstavljao problem da ja okacim slike jer ce ipak one reci sve i sta mi je ciniti..
    srdacan pozdrav

    • admin says:

      Poštovani,

      da li bi ste bili ljubazni da malo podrobnije opišete problem sa vlagom, gde se pojavljuje, na kojim delovima zida, poda ili plafona? Jedino tako možemo da Vam damo neki savet i pomognemo.

      s poštovanjem

  38. Vujadin says:

    Pozdrav. Imam jedno pitanje nadam se da necu biti naporan. Ali bih zamolio Admina nekog od njih koji je strycan da mi odgovori na moje pitanje. Ukratko Posjedujem kucu 40 godina staru prizemnu 9*8. Zidana od pune sitne cigle, na njoj uradjena fasada davno i sada sa temelja koji je od betonski KOCKI pocinje polako da otpada. Zeleo bih da je dobro izoliram jer da izgradim novu nemam bas toliko novaca. Pa sam hteo vas savjet u vezi toga? kako i sta da uradim da to lici na nesto. Ja sam razmisljao o falcovanom stiropolu 8cm ali se sada pojavljuje i STIRODUR pa bi hteo vas savjet u vezi toga i iskreno se nadam da cete da mi pomognete. (Kuca nema vlage makar nigde nije prokazalo). Unapred puno hvala moj E-mail je vujadin000@hotmail.com

  39. Fasade says:

    Veoma dobar blog. Puno hvala na svim ovim informacijam. Sve pohvale i samo napred.

  40. zoran says:

    Postovani,
    molio bih Vas za savjet, jer vidim da se dobro razumijete u ove stvari:

    imam jednu sobu u stanu koja je znatno hladnija od ostalih, iako imamo etazno centralno grijanje. Posebno je jedan ugao hladan i osjeti se na mem, tako da su i leđa ormara, koji je stavljen prema tom zidu, dobila miris po meljivom. Radi se o vanjskom zidu, koji je dosta tanji od predviđenog i predpostavljam da su to razlozi problema (hladnoce i malo memljivosti). Na zidu nema vidljivo crnih fleka od vlage, ali se osjeti na vlagu i zid se na nekim mjestima malo zuti.
    Za sada sam taj ugao premazao varikinom i zamjenio leđa ormara, te umjesto lesonita stavio prirodni materijal-drvo.

    Stan nam je visoko u zgradi, pa je skoro neizvodljivo postaviti vanjsku izolaciju, odnosno trebalo bi podizati skelu, aza to nemam novaca. Citam da je unutarnja izolacija nuzno zlo.
    Međutim, ako nemam drugu mogucnost, vec to postaviti sa unutarnje strane zida, sta je vas prijedlog. Zid je od cigle i zgrada je građena 1948. godine. Prilicno su zdravi materijali, ali eto ova jedna soba je sa vanjskim zidovima i taj jedan nam pravi problem. Mislim da je problem samo u tome da je zid tanak i vanjski.

    Znaci, sta predlazete da uradim i da li bi postavljanje stiropora (koje debljine) rijesilo problem vlage i hladnoce.

    Hvala najljepsa.

    Zoran

    • admin says:

      Poštovani,

      slažem se sa vama, vlaga je najverovatnije posledica kondenzacije na hladnom zidu. Preporučio bih vam, ako ste u mogućnosti da napravite razmeštaj u sobi, tako da problematičan zid bude slobodan, dakle nezaklonjen. Uz to pokušajte više da provetravate sobu. Ako to ne donese zadovoljavajući rezultat, uvek vam ostaje postavljanje termoizolacije sa unutrašnje strane. Preporučio bih minimum 5cm falcovanog stiropora, ako će biti zaklonjen stiroporm dovoljno je preko njega postaviti mrežicu i građevinski lepak.

      s poštovanjem

  41. Samir says:

    Poštovani,

    Iznad moje dnevne sobe nalazi se balkon koji nije natkriven. Iznad prozora (koji su ispod tog balkona) u dnevnom boravku, na plafonu i na gredi, stvara se mnogo vlage, ustvari 70 cm plafona, otprilike u širini balkona iznad je crno, a niz prozore se slijeva voda.Zgrada je izgrađena 2007.godine.

    Pretpostavljam da balkon iznad nije dobro izolovan, ali bih volio Vaše mišljenje i prijedlog šta da radim.

    Hvala

    • admin says:

      Poštovani,

      jedan od razloga za problem je sigurno nedovoljna ili nikakva izolacija balkona i betonske grede iznad prozora. Ono što me brine je činjenica da se niz prozore sliva voda, a razlog za to može biti previsoka relativna vlažnost vazduha u prostoriji ili nedovoljno visoka temperatura. Predpostavljam da kuhinja sa trpezarijom i dnevnom sobom sačinjava jedan prostor, to sigurno može da utiče na visoku relativnu vlažnost? Nedovoljno visoku temepraturu vazduha u prostoriji bih isključio kao mogućnost, jer predpostavljam da su stanovi dovoljno topli. Prvi korak koji bih predložio je da probate da više provetravate prostoriju, jer ćete time uticati na smanjenje relativne vlažnosti vazduha u prostoriji i smanjiti kritičnu temperaturu plafona, grede i prozora. Kad kažem kritična temperatura mislim na temperaturu na kojoj će se pri određenoj vlažnosti vazduha u prostoriji vodena pora iz vazduha kondenzovati na predmetima. Dakle, da uprostim, ako smanjite vlažnost vazduha, vodena para će se kondenzovati na prozorima, betosnkoj gredi i plafonu na nižoj temperaturi nego do sada, tj. trebalo bi da se kondenzacija smanji ili da je ne bude. Ako to ne pomogne, izolacija je rešenje.

      s poštovanjem

      • Samir says:

        U pravu ste, kuhinja, trpezarija i dnevna soba su jedan prostor, s tim da se i veš suši u kući, obzirom da nema balkona. Ali ista situacija je i u spavaćoj sobi u kojoj se ves ne susi. Da li da radim izolaciju na komsijinom balkonu ili da obložim gredu i taj dio plafona ispod njegovog balkona, i na koji način? Napominjem da ne znam koliko prostora imam za izolaciju na komšijinom balkonu.

        Hvala unaprijed

        • admin says:

          Poštovani,

          u svakom bih prvo pokušao sa provetravanjem prostorija, pa ako to ne uspe onda pokušajte sa izoalcijom. Predpostavljam da bi bio problem da izolujete komšiski balkon sa gornje strane, jer ga komišija verovatno koristi, a to bi značilo da izolaciju treba propisno zaštiti. U tom slučaju vam ostaje izolacija iznutra, ali se potrudite da prekrijete čitavu površinu grede i problematičan deo plafona (po mogućstvu izolaciju plafona proširite i na deo poda komšijskog stana, tek toliko da prekrijete i deo gde je njegov zid iznad plafona.

          s poštovanjem

          • Samir says:

            Izvinjavam se, samo još jedno pitanje. Vrlo mi je teško zimi provjetravati prostorije tako da bih kupio sušilicu za veš i išao na opciju izolacije. Sada mi samo još objasnite da li da idem na opciju skidanja komšijinih pločica pa stavljanja izolacije ili da ukoliko ima prostora preko pločica stavim izolaciju, ili je dovoljna izolacija iznutra. Ukoliko bih isao na izolaciju iznutra kako da je uradim,kojim materijalom da dobijem optimalno rješenje.
            Napominjem da na tom mjestu imam prostora da spustim plafon, na nivo grede.

            Mnogo hvala

          • admin says:

            Poštovani,

            izlocija sa spoljne strane je svakako najbolje rešenje, dakle najbolje bi bilo izolovati terasu sa gornje strane i gredu sa spoljne strane, pritom spojiti te dve izolacije (da nema prikida). Možete li mi malo detaljnije objasniti šta ja sa završetkom terase na bokovima, dakle leva i desna strana terase kako završavaju, jer uvek postoji mogućnost pojave toplotnih mostova. Predpostavljam da je ispod zid od vašeg stana, a šta je iznad, da li je opet zid?

            s poštovanjem

          • Samir says:

            Dio mog stana je izbočen prema vani, i praktično je sav u prozorima, a iznad tog izbočenog dijela je balkon koji nije natkriven i iznad kojeg se ne nalazi ništa. Balkon je klasični, ima 30-40 cm zida i iznad ograda.

            http://www.market.ba/oglas/poslovni-prostori/poslovni-prostor-sarajevo/711383,
            nemam bolju sliku od ove, to je treći sprat na sredini a balkon je na četvrtom, na lijevoj strani zgrade.

          • admin says:

            Upravo sam mislio na zidove koji ne pripadaju vašem stanu. Da li znate da li je zidić na terasi izolovan? Ono što postoji kao opcija koja može da se desi je da vi izolujete terasu sa gornje strane, ali da deo na koji se oslanja zid ne bude izolovan što bi moglo da prouzrokuje hlađenje kraja terase iako je izolovana i opet pojavu buđi. Da bi bili sigurniji, rekao bih da je bolje postaviti izolaciju sa unutrašnje strane, tako biste izbegli pojavu toplotnih mostova.

            s poštovanjem

  42. Slavisa says:

    Postovani,
    u toku sam sa izrdanjom porodicne kuce gde smo predvideli sendvic zid. E sada, negde uz put smo resili da malo modifikujemo “sendvic zid” i to tako sto bi posle giter bloka od 19 cm stavili parnu branu, vunu od 5 cm (mineralnu, ne kamenu) i siporeks od 12 cm, preko koga bi radili lepak i mrezicu.
    Da li je ovo izvodljivo?

    • admin says:

      Poštovani,

      možete li molim Vas prvo da mi pojasnite kako je prvobitno bio zamišljen sendvič zid? Drugo, modifikacija koju ste naveli, kako ste mislili nju da izvedete? Kako ste mislili da pričvrstite parnu branu na zid i nakon toga kako bi ste pričvrstili mineralnu vunu a da ne oštetite parnu branu? Znate da vunu ne bi trebalo samo staviti u šupljinu između unutrašnjeg i spoljašnjeg zida, već mora biti pričvršćena za unutrašnji zid.

      s poštovanjem

  43. Micco says:

    Postovani,
    Zastakljena terasa, sa unutrasnje strane ozidana opekom “na kant”, uz samo staklo, pretvorena je u sobu. Visina je velika, potkrovlje, sesti sprat. Vrlo je nezgodno (cak opasno) skidati to staro staklo. Postoji li mogucnost direktnog lepljenja na stakleni zid termoizlacije (kamena vuna)? Ako postoji, cime??? Nepotrebno je da istaknem koliko hladnoce/toplote emituje taj zid (L=650, H=370).
    Najlepse Vas molim da mi sto je moguce pre odgovorite (vec dugo na sve strane trazim pravi odgovor i savet – do sada bezuspesno).

  44. Dusan says:

    Postovani
    Imam pitanje zivim u zgradi iz 80 tih gdina dobro je gradjena sendvic zidom. Spolja se nalazi fasadne cigle pa me zanima vasa preporuka da li je moguce pstaviti uz pomoc nosaca ili kako god izolaciju na spoljasnji zid od fasadne cigle. Imam nameru da promenim i drvene porozore ali bi to radio zajedno sa svim stanarima u zgradi. Takodje posto sam na zadnjem spratu iznad mene je negrejani tavan sta mi predlazete za taj deo da izolujem.

  45. Zarko says:

    Postovani,

    Mozete li mi preporuciti sendvic zid koji bi imao najbolja svojstva za nase podneblje – konkretno kosavsko podrucije Juzni Banat gde su i hladne zime a i jaki vetrovi.

    Hvala unapred,
    Zarko

    • admin says:

      Poštovani,

      Minimum debljine izolacionog materijala koji zadovoljava naše standarde je 8cm, ali bih ja preporučio bar 10cm, bilo da je u pitanju sendvič zid ili tzv. DEMIT. Sendvič zid je sendvič zid, jedino što može da varira je vrsta izolacionog materijala (mineralna vuna, kamena vuna, stiropor, stirodur…..) i od kog čvrstog materijala ćete da pravite zid. Tu vam ne bih ništa posebno izdvajao, jedino bih napomenuo da se obradi požnja na konstrukciju…..da se ploče pričvrste za unutrašnji zid i da li je potrabna parna brana ili ne.

      s poštovanjem

  46. Marko says:

    Postovani, prvo da vas pohvalim, svaka cast na trudu!!!!

    Naime, imam sledeci problem:
    pre 7 meseci radjena mi je termo izolacija DEMIT na kuci (stiropor 5cm 17g, lepilo weber, tiplovano, mrezica) tako sto je nalepljen stiropor ali nije stavljan lepak kao sto je gore preporuceno po obodu nego je majstor nabacivao na 6-8 mesta lepak u tackama na tablu (kaze kriva je kuca pa mora da nivelise). Nakon toga sloj lepka, mrezica i ponovo sloj lepka. Na kraju tako na lepak je samo prekreceno sa weberovom nekom masnom farbom za spoljnu upotrebu cisto da zastiti od kise. Sve je to ok ispalo ali evo sad posle 7 meseci i prve zime pocelo je da se pojavljuju pukotine i to “krive vertikalne” i na par mesta “ravne horizontalne”. Gde je greska, da li ce se to prosirivati, da li je to neophodno sanirati i kako to uopste sanirati? Unapred zahvalan na odgovoru!

    • admin says:

      Poštovani,

      jedan od razloga zbog kojih nije dobro lepiti stiropor samo u nekoliko tačaka je taj da tako nije moguće pokriti minim od 40% ploče pri lepljenju. Drugi razlog je kada se tipluje onda mora da se tipluje i kroz lepak, a tiple se postavljaju po obodu i u sredini jedna ili dve. Kada tiplujete tamo gde nema lepka ispod stiropora onda deformišete stiropor dok ukucavate tiplu i imate neravan sloj izolacije. Pri pormenama temperature dolazi do skupljanja i širenja materijala, zbog toga se lepak sa spoljne strane armira sa mrežicom i potrebno je da se mrežice preklapaju oko 10cm, kako bi čitav spoljni prekrivač bio kompaktna celina. Moguće je da majstor nije preklapao mrežice na nekim delovima i kada temperatura varira i čitav sklop, da tako kažem radi, najslabija karika popušta. U ovom slučaju je to spoljni sloj lepka. Možete pokušati na tim delovima ponovo da armirate na isti način lepak-mrežica-lepak, ali sa preklapanjem mrežice.

      s poštovanjem

  47. Marko says:

    Postovani,
    Hvala jos jedno na vasem odgovoru!
    Samo mi recite da li takve pukoine je neophodno sanirati, posto su minijaurne?

    • admin says:

      Poštovani,

      pukotine jesu minijaturne, ali ako kroz njih prolazi voda, koja nakon toga može da smrzne, može doći oštećenja i sloja lepka a i stiropora.

      s poštovanjem

  48. Senka says:

    moja kuca je stara,nabijanica,i da li se sme taj stiropor stavljati kao kod nove kuce,znaci da se lepi skroz na zid,lepak stavlja na sam kraj stiropora i 6 tacaka na sredini?jer kazu treba samo 6 tacaka lepka da bi imao protok vazduha jer je kuca stara,malo mi to sumnjivo.pliz za odgovor :o

    • admin says:

      Poštovana,

      poenta je da se spreči strujanje vazduha, jer u tom slučaju izolacija nema skoro nikakvu ulogu.
      Kod postavljanja stiropora lepljenjem, vrlo je bitna nosivost sloja na koji se lepi, dakle spoljnog dela građevinske konstrukcije. Dobro bi bilo da se proveri pre početka radova. Najbolje je kada se lepi direktno na blok ili ciglu. Ne znam kako izgleda spoljni deo konstrukcije u vašem slučaju, pa vam ne mogu dati konkretan savet.

      s poštovanjem

  49. Marko says:

    Demit fasada je radjena pre 10-tak godina.Pre par godina pocele su da se ocrtavaju table stiropora koje se posebno vide na Suncu! Da li je napravljena greska prilikom samog rada fasade i da li bi se eventualno to moglo ispraviti ako se ponovo stavi mrezica,lepak,podloga i zavrsni sloj fasade? Unapred hvala za odgovor!

    • admin says:

      Poštovani,

      predpostavljam da se spojevi primećuju zbog termičikih mostova. Verovatno da pri lepljenju stiropora nije vođeno računa da se table oslanjaju jedan na drugu ili je stavljan lepak između dva stiropora. Moguće je i da je sloj lepka sa spoljne strane previše tanak. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da će ponovno postavljanje lepka, mrežice i završnog sloja rešiti problem. Ako se i odlučite za taj korak, postavite i još jedan sloj stiropora i tiple koje će prolaziti kroz oba sloja i fiksirati ih za noseći sloj.

      s poštovanjem

  50. POMOĆ says:

    Poštovani molim za pomoć !!! :)

    Htio sam da radim termo i hidro izolaciju ravnog krova na zgradi. Ravni krov je prekriven starom hidro izolacijom od bitumena ili katrana nisam siguran, a preko toga je sloj rečnog šodera.

    Pošto je ova stara hidro izolacija dobra, nije nigde protočilo do sada, a mene je najviše interesovala ova TERMO izolacija, mislio sam da ojačam postojeću hidro izolaciju i da dodam preko neku termo izolaciju. A preko termo da vratim ovaj rečni šoder sto je bio i pre.

    Neznam i nisam mogao nidje da saznam kako je najbolje uraditi ove dve izolacije a da nisu preterano skupe ? Jer mi je majstor tražio za 50 m2 2350 € Što je meni preskupo pa bih radije sam uradio .Jer stvarno nemam toliko da dajem za izolaciju.
    Koje materijale da koristim? i kojim rasporedom da ih slažem ?

    Molim Vas , pozdrav !

    • admin says:

      Poštovani,

      Manje više ste sve dobro isplanirali, jedino što bi hidrozilacija koju bi vi postavili trebala da se postavi između termoizolacije i rečnog šodera. Cena vam najviše zavisi od debljine termoizolacije. Tu treba postaviti termoizolacione materijale koji su predviđeni za izolaciju ravnog krova, to ćete najlakše pronaći na sajtovima proizvođača (austrotherm, ursa, knauf….).

      s poštovanjem

  51. Mihajlovic Ivana says:

    Postovani,

    Htela bih renovirati terasu, uradila bih termo izolaciju betonske ploce (kako bi izbegla toplotni most),pa
    preko nalepiti keramicke plocice. Da li se postavlja stirodur sa donje i gornje strane ploce ili ne, ko je po
    voljniji neki drugi materijal i nacin. Molim Vas za savet i objasnjenje

    S postovanjem Ivana Mihajlovic

    • admin says:

      Poštovana,

      najjednostavnije je da sa gornje strane terase postavite stirodur pa preko košuljicu i pločice, a sa donje i sa bočnih strana ne mora (a može) stirodur, dakle može i stiropor.

      s poštovanjem

  52. besim says:

    Poštovani,
    stanujem u zgradi koja je izgrađena 2008 godine, stan se nalazi u visokom prizemlju(ispod stana je poslovni prostor. U stanu imam samo jedan vanjski zid i grijem se na pelet(kamin koji je spojen sa radijatorima). Fasada zgrade je urađena od stiropora debljine 5cm, ali mi se u uglovima na tom vanjskom zidu pojavljuje kondenz i neke crne tačke(predpostavljam buđ), a u jednoj od soba taj buđ se počeo i pojavljivati na plafonu uz vanjski zid. Obzirom da vanjsku fasadu nesmijem dirati, razmišljao sam da polijepim stiropor debljine 2cm sa unutrašnje strane. Inače u kompletnom stanu je urađen rofix. Molim Vas za mišljenje, šta i kako da uradim, a da me puno ne košta i jesam li na pravom putu u vezi ovog lijepljenja stiropora sa unutrašnje strane??? hvala unaprijed

  53. milos says:

    dobar dan, interesuje me, koliko bi mi trebalo materijala za postavljanje stiropora sa unutrasnje strane, sa zavrsnim akrilom, za oko 22 do 25 kvadrata?
    i koliko bi to izaslo novca? …

  54. mirko says:

    Zivim u stanu na prvom spratu i svake zime mi se pojavi budj celom povrsinom spoljasnjeg zida. Stan mi nije hladan , cak ima oko 25 stepeni zimi ali mi se opet pojavi budj.
    Majstori mi govore da stavim spolja stiropor izolaciju pa ce problem biti resen. Video sam kod nekih iako su stavili stiropor spolja imaju na nekim mestima budj.
    Ne znam sta da radim, da li da stavim spolja ili unutra stiropor kako bi resio visegodisnji problem sa budji.

    • admin says:

      Poštovani,

      buđ se pojavljuje zbog kondenzacije vodene pare na površini zida. Do kondenzacije dolazi jer je temperatura zida niža od granične temperature za određenu relativnu vlažnost vazduha u prostoriji. Dakle, iako je dovoljno toplo za vas u prostoriji, povrišina zida ima nisku temperaturu i zbog toga dolazi do kondenzavije. Rešenje bi u svakom slučaju bilo da se postavi izolacija na taj zid. Savetovao bih da se postavi spolja i po mogućstvu da pokriva veću površinu nego što je zid. Ono što ste videli da ima buđi i posle postavljanja izolacije je verovatno na rubovima zida, a to je zbog toga što nije izolovana šira površina, pa sa krajeva opet imamo hladan zid i dolazi do kondenzacije.

      s poštovanjem

  55. dako says:

    postovanje-u fazi sam postavljanja stiropora 5-ce na tavansku plocu…inace kuca je iz 80-tih…crep je ok pa nema problema da ce da kisne izolacija..zanima me da li da izmedju stiropora i ploce postavljam najlon(kako me neki savetuju) a preko stiropora paro-propusnu a vodo-ne propusnu foliju? :)plasim se kondenza i vlage na plafonu ako sprecim da tavanica dise sa postavljanjem tog prvog najlona…sta da radim? …inace tavan se ne koristi sem za neke ne predvidjene popravke crepa…

    • admin says:

      Poštovani,

      stiropor ima veoma malu paropropusnost, dakle nema potrebe da postavljate parnu branu na tavansku ploču pre njega. Savetovao bih da ga zalepite građevinskim lepkom.
      Ono što još mogu da primetime da je 5cm malo, ako ste u mogućnosti postavite barem 10cm, a optimalno bi bilo 15cm. Možete staviti dva ili tri sloja po 5cm, ali prvi sloj zalepite za tavansku ploču.

      s poštovanjem

  56. Vladimir says:

    Poštovani,
    živim u stanu na visokom prizemlju. Ispod mene je podrum.
    Planiram da stavim stiropor izolaciju sa spoljne strane stana. ali planiram i da stavim stiropor na plafon podruma, kako bi mi pod u stanu bio malo topliji.
    Interesuje me da li je pametno rešenje da stavim stiropor na plafon od podruma (koji je ispod mog stana) kako bi pod stana bio topliji?
    Pošto je plafon podruma krečen starim krečom, kako je najlakše lepiti stiropor?
    Hvala unapred,

    • admin says:

      Poštovani,

      naravno da je pametno, to je čak i poželjno. Pre nego počnete sa lepljenjem, izvedite jednu malu preoveru. Nanesite sloj lepka na pomenutu podlogu (plafon od podruma) i u njega utopite staklenu mrežicu, neka to bude mala površina. Deo mrežice ostavite da bude slobodan. Kada se lepak osuši (sutradan) , pokušajte da otkinete mrežicu sa plafona tako što ćete je povući za deo koji nije u lepku. Ako je podloga dobra biće vam teško da je otkinete, a ako nije kreč će otpasti zajedno sa lepkom i mrežicom. Predpostavaljam da će biti ova druga varijanta, te bih zato preporučio da pored lepljenja stiropora isti i utiplujete.

      s poštovanjem

  57. Djordje says:

    Hocu da izolaciju tavanice uradim sa 20cm trske. Sad me zanima da li tu treba parna brana ili ne,

    Pozdrav,

    Djordje

    • admin says:

      Poštovani,

      kad kažete tavanica, predpostavaljam da mislite na tavansku ploču? Ako ćete samo da poređate ploče od trske na betonsku ploču preporučio bih da postavite parnu branu pre njih, a sa gornje strane nemojte.

      s poštovanjem

  58. ivana says:

    imam problem u stanu sa kondenzacijom na plafonu, novogradnja, poslednji sprat. Problem nije u celom stanu vec u jednoj sobi i hodniku i to u zimskim mesecima u vidu mrlja a i curenja vode kroz plafon. Definitivno je napravljen propust od strane izvodaca radova a vezano za termoizolaciju krova. Takode imaju slican problem i komsije. Mene interesuje da li je moguce izvesti radove samo u mom stanu sa prepakovanjem izolacije od strucnog lica ili mora da svi stanari zajednicki izvedu radove. Zgrada je visoka,ima limeni krov.

    • admin says:

      Poštovana,

      najverovatnije je da imate u tom delu termički most. Kako ćete odraditi popravku ostaje na vama, predpostavljam da kada bi ste o svom trošku uradili ostali stanari se nebi bunili, a da li je i njihova obaveza da učestvuju to ne mogu sa sigurnošću da Vam kažem.

      s poštovanjem

Leave a Reply

Comment moderation is in use. Please do not submit your comment twice -- it will appear shortly.