Grejanje na drva i biomasu

Drvo i biomasa predstavljaju obnovljive izvore energije. Sagorevanjem drveta se oslobađa ista količina CO2 koja je apsorbovana u toku životnog veka biljke. Treba napomenuti da se biomasa može naći u  tri osnovna oblika: čvrsta, tečna i gasovita. Čvrstom biomasom se smatra drvni otpad, drvna masa uzgojena namenski za to (drveće koje brzo raste), ostaci i otpaci iz poljoprivrede , životinjski otpad, čak se upotrebljavaju i brzorastuće alge i trave. Tečnu biomasu čine tečna biogoriva: biljna ulja, biodizel i bioetanol. Gasovita biomsa je biogas, koji se dobija na različite načine, od životinjskog izmeta, zatim silažom biljaka (trave, kukuruza…). Za zagrevanje prostorija u domaćinstvima se uglavno koristi čvrsta biomasa od čega životinjski otpad i alge ređe.  Ako se i upotrebljavaju to je uglavnom u velikim sistemima, za proizvodnju električne energije ili daljinski sistemi grejanja. Ostali pomenuti se mogu koristiti u izvornom obliku ili prerađeni.

Preradom drvnog otpada dobija se PELET ili BRIKET, koji su zbog svog oblika prikladni za transport i skladištenje. Proizvode se od usitnjenog drvnog otpada u posebnim presama, bez dodavanja vezivnih sredstava i potpuno su neškodljivi, prirodni materijali. U procesu proizvodnje, usled visokog pritiska oslobađa se celuloza iz drveta koja služi kao vezivni materijal. Prednost PELETA se ogleda u činjenici da je za njihovu proizvodnju potrebno mnogo manje energije nego za proizvodnju BRIKETA. Peleti su i manjih dimenzija od Briketa, zbog čega za istu masu zauzimaju znatno manje prostora, što im daje prednost pri skladištenju.

briket-za-lozenje

pelet

KOTLOVI NA DRVO I BIOMASU (STANDARDNI)

Sagorevanjem drveta oslobađa se ista količina ugljen dioksida koji je to drvo apsorbovalo u toku svog rasta. Kotlovi u kojima se  na uobičajen način (prirodno) sagorevaju drva i biomasa imaju koeficijent efikasnosti od 60-70%.

Kotlovi na Pelet i Briket

Danas postoje kotlovi koji su specijalno pravljeni za sagorevanje peleta. Zbog činjenice da su prilagođeni za ovo gorivo imaju veliki stepen iskorišćenja. Struktura goriva pruža mogućnost da sami pune ložište peletom iz za to predviđenih rezervoara. Time je povećan komfor pri upotrebi, jer se rezervoar puni nakon nekoliko dana u zavisnoti od potrošnje.

TKAN-izgled

Razlika u odnosu na kotlove koji sagorevaju drvo se ogleda i u ventilatoru i elektronskoj regulaciji koja upravalja ventilatorom i doziranjem energenta. Na osnovu podataka koje dobija sa lambda sonde i stanju izduvnih gasova na izlazu iz kotla, elektronika reguliše dovod vazduha. Razultat toga je povećan stepen korisnog dejstva kotla (doseže i 90%) i smanjeno zagađenje, što za posledicu ima smanjenu količinu pepela i olakšano i ređe čišćenje kotla. Na narednoj slici su prikazani osnovi delovi jednog ovakvog kotla i način na koji radi.

TKAN-radijator

KOTLOVI NA DRVO I BIOMASU

Piroliza

Piroliza je razlaganje supstance pod uticajem visoke temperature sa izostankom drugih pokretača kao što su kiseonik i oksidansi. Najčešće se složena hemijska jedinjenja razlažu na jednostavnija. Kotlovi koji na ovaj način sagorevaju drvo imaju koeficijent iskorišćenja i do 90%. Osnovni zahtev je da drvo mora biti dovoljno suvo, procentom vlage ne sme biti veći od 25%.

Na temperaturi većoj od 100 stepeni  iz drveta se počinju oslobađati gasovi, čvrst materijal počinje da se gasifikuje. Ovaj proces se odvija kod svih kotlova i standarnih i onih na pirolizu. Razlika je samo što je kod kotlova na pirolizu ovaj  proces koristi kako bi se maksimalno iskoristio potencijal goriva i povećao učinak. Ovakvi kotlovi se  još nazivaju i KOTLOVI SA NALAGŠENIM POSTUPKOM PIROLIZE.

kotao-piroliza

>             Ložište kotla se najčešće sastoji iz dva dela i u sklopu kotla se nalazi i ventilator sa promenljivim brojem obrtaja. Gornje i donje ložište povezuje uzan otvor koji se naziva dizna.  Najčešći energent je drvo i ono se loži u gornjem delu ložišta. Nakon što je upaljena vatra u kotlu, ventilator je isključen i poklopac ložišta zatvoren. Pod uticajem povišene temperature dolazi do dodatnog sušenja drveta i njegove razgradnje i stvaranja žara. Uz pomoć ventilatora u gornji deo ložišta se dovodi vazduh usled čega dolazi do intenzivnog oslobađanja lakih ugljovodoničnih gasova iz drveta. Međutim količina vazduha koju dovodi ventilator nije dovoljna za sagorevanje gasova već samo za njihovo oslobađanje. Zbog nadpritiska ili podpritiska, u zavisnosti od toga da li je ventilator postavljen ispred ili iza oslobođeni gasovi teže da prođu u donji deo ložišta pri tom prolazeći kroz žar gde dolazi do njihovog zapaljenja. Deo gasova odmah saogoreva a ostatak gasova sa česticama koje teže sagorevaju potpuno sagoreva u donjem ložištu pri prolasku kroz diznu.  Potpuno sagorevanje je obezbeđeno posebnim dovodom svežeg vazduha u donji deo ložišta. Ostatak nakon sagorevanja je toliko mali da je potreba za čićšenjem pepela neretko svedena na jednom nedeljno.

admin Author

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *